Kada su 16. septembra 2021. godine Australija, Ujedinjeno kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države obelodanile formiranje zajedničkog vojnog pakta (AUKUS) svetska javnost nije imala dilemu. Cilj novoformiranog saveza je obuzdavanje narastajuće moći Kine.
Ispostavilo se da je evropska diplomatska turneja Džozefa Bajdena, preduzeta juna meseca ove godine, imala istorijski karakter. Tom prilikom američki predsednik obelodanio je ključne ciljeve svoje zemlje, a koji će svakako postati srž spoljnopolitičke agende SAD-a u XXI vek.
Reč je o politici suzbijanja narastujuće moći Kine kao glavnog konkurenta SAD-u u borbi za globalnu dominaciju. Međutim, već tada postalo je jasno da za takvu strategiju SAD neće obezbediti plebiscitarnu podršku evropskih saveznika.
Nemačka je porukom da bez Kine nema oporavka svetske ekonomije jasno stavila do znanja „jastrebovima“ u Vašingtonu da neće slepo slediti njihove vojno – političke planove.
Upravo u to vreme, dok su trajali razgovori lidera G7 u Kronvolu, na marginama samita, američki predsednik je sa britanskim i australijskim premijerima dogovorio formiranje AUKUS-a, novog vojnog saveza. Doduše, tada je cela priča još uvek držana u tajnosti, što nam nesumnjivo govori da u nekad jedinstvenom zapadnom političkom bloku poverenje više ne postoji.
Razlog za skoro dva meseca tajnovitosti, danas je i više nego jasan. Novi saveznici napravili su značajan vojno-ekonomski aranžman vredan više od stotinu milijardi dolara.
Naime, Australija se opredelila za projekat izgradnje osam podmornica na nuklearni pogon, koji bi trebalo da realizuje uz britansku i američku tehnološku podršku. Uzevši u obzir vrednost pomenutog aranžmana možemo zaključiti da se radi o nečemu što će, u čitavoj narednoj deceniji, uposliti značajne vojno-proizvodne kapacitete zemalja AUKUS-a.
Svakako će od toga korist imati kompanije u SAD, ali i u Britaniji i Australiji. Verovatno tu ništa ne bi ni bilo sporno da Australija nije već naručila dvanaest dizel podmornica iz Francuske. Sada je jasno da je taj posao dogovoren sa Francuzima, a vredan više desetina milijardi dolara, propao i da će se Australija u nabavci podmornica osloniti na „nove saveznike“.
Naravno da je sve to teško uzdrmalo odnose Francuske sa Australijom, SAD-om i Velikom Britanijom. Danas je potpuno jasno da su francuskom predsedniku, lideri ove tri države, radili iza leđa.
Time su njegovoj zemlji naneli veliku ekonomsku štetu, a ozbiljne političke konsekvence se tek naziru. Svakom ko se bavi međunarodnim odnosima sada je i više nego jasno da trenutno nisu sporni samo bilateralni odnosi Francuske i zemalja AUKUS-a, već i svrha samog NATO-a.
Nakon ovog poteza „novih saveznika“, ostaće nedoumica, da li je Bajden digao ruke od „Atlantskog pakta“ i da li je ovim potezom „zabio kolac u srce“ NATO-a?
Bajden je očigledno odlučio da se u svojoj politici u prema Kini osloni na one koji su mu strateški važni, ali i spremni da ga bezrezervno slede. Australija, za američku politiku kontrole nad Pacifikom i Indijskim okeanom, ima poseban značaj.
Očigledno je da SAD toj zemlji nisu namenile samo ulogu najvećeg nosača američkih aviona ili ključne logističke baze u tom delu sveta, već operativnog i dobro naoružanog partnera. Vojnim aranžmanom zemalja AUKUS-a obezbeđeno je da Australija osnaži svoje vojne kapacitete i više nego što je to ugovorom sa Francuzima planirala.
Istovremeno, tim finansijski unosnim aranžmanom, Bajden je za SAD čvrsto vezao i zvanični London. Britanija više nije moćna sila kao nekad, ali i dalje ima respektabilnu flotu.
Svakako značajniju od ostalih evropskih država. Pošto će se politika suzbijanja Kine voditi pre svega na morima, Britanija, kao i Australija, za SAD su definitivno važniji partner od Francuske.
Međutim, bez obzira na pomenute planove SAD-a, postavlja se logično pitanje, da li je ova američka strategija toliko vredna da je zbog nje trebalo na tako ponižavajući način izigrati Francusku?
Jesu li kreatori američke politike svesni da su posle Avganistana, sada „prodali“ još jednog saveznika i to mnogo važnijeg i uticajnijeg?
Suviše su SAD ozbiljna država da nisu uzeli u obzir sve opcije. Očigledno da u Vašingtonu smatraju kako bes „Galskih petlova“ nema potencijala da nanese značajniju štetu američkim interesima. Verovatno će SAD pokušati da zvanični Pariz umire određenim kompenzacijama, eventualno nekim finansijskim aranžmanom.
Međutim, opet će ostati ta surova činjenica, da ništa od toga ne može zamaskirati osećaj poniženja zbog načina na koji je sve urađeno. Zato, šta god mislili o Francuskoj danas, nemojte očekivati da će olako preći preko svega.
Možda će upravo ovo „javno sramoćenje“ biti inicijalna kapisla da Francuska preispita svoje odnose sa SAD-om i svoju ulogu u NATO-u. Odnosno, možda ih ova „izdaja najbližih saveznika“ konačno natera da sa dodatnim entuzijazmom i punim kapacitetima krenu u proces izgradnje evropskih oružanih snaga, što je preduslov kako evropske bezbednosti tako i njene političke nezavisnosti.
Evropi bi to donelo samo korist, a NATO bi u tom slučaju izgubio svaki značaj. Zato možemo zaključiti da je istorijska važnost AUKUS-a već sad uočljiva. Čak je jasno da će i sam način njegovog formiranja ostaviti dalekosežne posledice na globalne geopolitičke odnose.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
