Poseta Angele Merkel Beogradu može da se tumači na različite načine, ali nikako samo kao protokolarna. Iako je jasno da se radi o odlazećoj nemačkoj kancelarki, moramo biti svesni da to apsolutno ne umanjuje značaj njenog dolaska u Srbiju.
Naime, nemačku diplomatiju već decenijama unazad karakteriše konstantnost i određena predvidljivost u delovanju. Svakako da je to posledica poslovične organizovanosti, pedantnosti i dugoročnog planiranja nemačkog Ministarstva inostranih poslova, ali i odlika stabilnosti države koja svoje političke ciljeve, pa samim tim i svoju spoljnopolitičku agendu, ne menja olako.
Odlazak Angele Merkel sa čela Nemačke, nakon gotovo šesnaest godina vladavine, doneće više fasadne nego suštinske promene. Politika prema Balkanu neće se značajnije menjati tako da je u glavnom gradu Srbije ona svakako nastupila u punom kapacitetu.
Naravno postavlja se pitanje šta to znači za našu zemlju i koje ključne poruke je prenela srpskom predsedniku?
Nemačka posmatra Balkan kao svoje dvorište, odnosno prostor na kome Evropska unija mora ostvariti političku, ekonomsku i svaku drugu dominaciju. Jugoistok Evrope je uvek predstavljao meki trbuh Starog kontinenta, region koji ima izuzetnu geostratešku važnost i od čije stabilnosti zavisi bezbednost Evrope.
Pošto je Nemačka nosilac ideje ujedinjene Evrope, a Angela Merkel tipičan predstavnik njene političke elite, suština njene posete Beogradu postaje nam jasnija. Nemačka kancelarka je još jednom naglasila da EU računa na Srbiju i ostale zemlje regiona, kao i da nema nameru da ovaj prostor prepušta drugim globalnim i regionalnim silama.
Tačnije, poruka koju je donela glasi: promeniće se lider Nemačke, ali ne i njena politika.
Kancelarka Merkel je svesna važnosti Srbije za stabilnost Balkana. Srbija je, u ekonomskom, političkom, vojnom i svakom drugom smislu, najznačajnija zemlja regiona. Bez partnerstva sa najvećom državom i najbrojnijim narodom zapadnog Balkana nemoguće je kontrolisati region.
Nemačke kompanije su prethodnih godina investirale značajna finansijska sredstva u našoj zemlji, čime je Berlin poslao jasnu poruku da će svoj uticaj u Srbiji sistematski jačati.
Međutim, ono što je posebno važno naglasiti, pored ekonomske, između Srbije i Nemačke, značajno je ojačala i politička saradnja.
Odnosi između dve države, koji su u vreme pre 2012. godine pali na „najniže grane“, zahvaljujući zajedničkim naporima Angele Merkel i Aleksandra Vučića, podignuti su na najviši nivo.
Dolazak nemačkog ambasadora Tomasa Šiba u Beograd predstavljao je potvrdu želje Merkelove da sa Srbijom gradi partnerske odnose. Nije tajna da Tomas Šib spada u krug ljudi od posebnog poverenja nemačke kancelarke.
Samim tim, možemo konstatovati da je Angela Merkel svojim dolaskom u Beograd ukazala posebnu počast srpskom predsedniku i da poslala poruku da će njena zemlja nastaviti politiku savezništva sa Srbijom.
Svakako, da se razgovaralo i o spornim pitanjima u odnosima dve države, Kosmetu, situaciji u Bosni i Hercegovini, uticaju Rusije i Kine u Srbiji, pa i o inicijativi Otvoreni Balkan. Možemo pretpostaviti da Nemačku ne raduje pojačano kinesko, rusko i američko prisustvo u regionu, a posebno u Srbiji.
Međutim, Merkelova je i te kako svesna da se zvanični Beograd opredelilo za „evropski put“ i da je njegova spoljnopolitička orjentacija uslovljena evropskom perspektivom zapadnog Balkana.
Ukoliko EU napravi odgovarajući pomak na planu deblokade procesa evrointegracija, mnoga spoljnopolitička pitanja će se rešiti sama od sebe.
Uglavnom, na Evropi je da učini prvi korak, mada, suočena sa unutrašnjim problemima, EU trenutno nema ni snage ni volje za bilo kakvo značajnije angažovanje po pitanju proširenja. Dolazak Angele Merkel, upravo zbog toga, predstavlja potvrdu izvesnosti evropske perspektive Srbije, kao i nemačke posvećenost istoj.
Delikatnije, od diskusije po ovom pitanju, biće razmatranje situacije na Kosmetu i u BiH. Saglasnost oko tih spornih tačaka, u odnosu Nemačke i Srbije, gotovo je nemoguće postići.
Međutim, izvesno je da nemačka kancelarka, u oba slučaja, očekuje inteziviranje razgovora za narednu godinu, i to sa veoma ambicioznim planom da se postigne trajno političko rešenje. Koliko je tako nešto realno, to je već drugo pitanje.
Iskustvo nas uči da optimizmu, bar kada je u pitanju nemačko posredovanje oko balkanskih sporova, nema puno mesta. Možda najviše ohrabruje njena jasna najava da po pitanju Kosmeta nemačka diplomatija neće prvo insistirati na rešavanju pitanja konačnog statusa, već na otvaranju tema oko kojih je lakše postići dogovor. Upravo je to ono na čemu je srpska strana sve vreme i insistirala.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
