U nedelju 11. jula 2021. godine održani su vanredni parlamentarni izbori u Bugarskoj. Pošto je konstalacija snaga u parlamentu bila takva da, nakon prethodnih aprilskih izbora, niko nije uspeo obezbediti većinu za formiranje vlade, novi izbori se nisu mogli izbeći. Jedino su se postavljala pitanja, ko je iz te situacije najviše profitirao i hoće li ponovni izlazak građana na birališta staviti tačku na političku krizu u Bugarskoj?
Građani za evropski razvoj Bugarske ostvario pobedu.
Naime, pobedu na aprilskim izborima odneo je GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske) premijera Bojka Borisova, sa osvojenih skromnih oko 26% glasova. Drugo mesto, uz podršku oko 17% izašlih birača, zauzela je nova opoziciona organizacija Ima i ovakvih ljudi, popularnog bugarskog pevača i TV voditelja Slavija Trifunova.
Bugarski socijalisti (BSP) pali su na treće mesto sa 15%, dok je stranka manjinskih Turaka (MRF) osvojila oko 10% glasova. Svojevrsno iznenađenje, pored uspeha Trifunova, predstavljali su i rezultati dva politička pokreta iznikla iz antikorupcijskih demonstracija organizovanih 2020. godine.
Demokratska bugarska je osvojila oko 9%, a pokret Ustani! Napolje mafija, ostvario je rezultat od preko 4%.
Borisov je suštinski najveći gubitnik izbora.
Iako relativni pobednik, Borisov je suštinski najveći gubitnik tih izbora, jer je njegova stranka zabeležila značajan pad u odnosu na ranije izborne cikluse.
Slično su prošli i bugarski socijalisti, dok je MRF u najvećoj meri zadržao svoje glasačko telo. Veliki uspeh, za razliku od pomenutih „tradicionalnih“ partija, ostvarile su „nove“ grupacije na bugarskoj političkoj sceni.
Nastale na nezadovoljstvu Bugara GERB-om, BSP-om i MRF-om, pokreti Ima i ovakvih ljudi, Bugarske demokrate i Ustani!, postali su ključni činilac političkih tokova u zemlji. Međutim, pošto je politička scena u bugarskoj krajnje antagonizovana, formiranje postizborne većine se pretvorilo u „nemoguću misiju“.
Usled nespremnosti „novih partija“ na saradnju sa „tradicionalnim“, pa i usled netrepeljivosti između BSP i GERB-a, Bugari su morali na novo glasanje.
Izborni proces pripremila je privremena vlada, formirana pod patronatom najbližeg saradnika predsednika Bugarske Rumena Radeva. Inače, Radev važi za političara bliskog socijalistima.
Teško da će doći do brzog razrešenja krize.
Ipak, kako sad stvari stoje, ni julski izbori u Bugarskoj neće dovesti do brzog razrešenja krize. GERB je ponovo ostvario izbornu pobedu, ali sa razlikom manjom od jednog procentnog poena u odnosu na drugoplasiranu stranku Slavija Trifunova.
I jedni i drugi se nalaze na osvojenih oko 23% ukupnog broja glasova, socijalisti su na 13%, Demokratska Bugarska na 12%, MRF na tradicionalnih 10%, a pokret Ustani! Mafija napolje! najverovatnije je prešao 5%.
Rezultati izbora nisu dramatično promenili političku realnost Bugarske. Socijalisti, uprkos podršci predsednika, nisu ostvarili bolji rezultat. Iako se nalazio pod pritiskom korupcionaških afera, koje je otvarala privremena vlada u predizbornom periodu, GERB nije doživeo dramatičan pad.
Istinskim pobednikom ovih izbora ponovo možemo nazvati Trifunova.
Istinskim pobednikom ovih izbora ponovo možemo nazvati Trifunova, ali je isto tako činjenica da on nema dovoljno ni glasova ni saveznika da formira vladu.
Naime, čak da oko sebe ujedini i Bugarske demokrate i Ustani!, ponovo će mu faliti podrška bar jedne političke opcije sa tog, njemu omraženog, „tradicionalnog“ spektra bugarske političke scene.
Iako je MRF stranka koja okuplja manjine, od strane „novih partija“ označena je kao sinonim političke korupcije. Lideri MRF su tradicionalno paktirali sa GERB-om ili BSP-om i iz tih saveza izvlačili su veliku materijalnu i političku korist.
Ljudi bliski toj stranci nalaze se visoko pozicionirani u državnom, bezbednosnom i pravosudnom sistemu zemlje. Samim tim, njihova saradnja sa Trifunovom gotovo je isključena. Slična je situacija i u odnosu Trifunova prema GERB-u i prema BSP-u.
Bugarsku svakako očekuje politički izuzetno vruće leto.
Za nove političke snage u Bugarskoj, svi oni zajedno deo su koruptivnog sistema koji se mora menjati. Sa druge strane, odnos BSP-a i GERB-a je tradicionalno loš, tako da je i tu teško očekivati bilo kakvu saradnju.
U takvoj konstalaciji snaga saradnja Trifunova i njegovih saveznika sa BSP-om, koji im je sa tog političkog spektra možda najmanje neprihvatljiv, mogla bi predstavljati rešenje.
Međutim, ukoliko se to ne desi, ne treba isključiti ni pakt između „tradicionalnih partija“ u Bugarskoj. Pod parolom neophodnosti stabilizacije političkih prilika u zemlji GERB, BSP I MRF, bez obzira koliko to sad delovalo malo verovatno, mogli bi krenuti putem dogovora.
Narastajuća snaga „novih“ plaši „tradicionalne“ stranke i prirodno ih usmerava jedne na druge. Sem toga, ponavljanje izbora bi predstavljalo prevelik rizik, za sve opcije, a pogotovo za GERB, BSP I MRF.
Popularnost tih partija je uglavnom u padu ili stagnaciji.
Uzmemo li u obzir pomenute činjenice, moramo naglasiti da su sve opcije na stolu, pa možda i formiranje nestranačke vlade.
Bugarsku svakako očekuje politički izuzetno vruće leto.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
