Izbori, za koje mnogi govore da će imati poseban značaj, održavaju se 8. novembra u SAD. Iako su SAD zemlja sa predsedničkim sistemom vlasti, pa su samim tim i izbori za Belu kuću najvažniji, glasanje za Kongres i Senat na polovini predsedničkog mandata uvek je imalo poseban značaj. Naime, ovi izbori predstavljajaju svojevrstan pokazatelj uspešnosti i podrške koju predsednik i njegova administracija imaju.
Ulog u ovom izbornom procesu je velik, ne samo prevlast u Kongresu i Senatu, već se glasa o niz guvernera, državnih sekretara i tužilaca. Dodamo li na to i težinu trenutne situacije u SAD, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu, deluje da su ovi izbori i svojevrstan referendum o političkoj sudbini predsednika Džoa Bajdena.
Ključne izborne teme biće ekonomija, kriminal, migracije, pitanje ličnog oružja, stanje demokratije u zemlji, spoljna politika, itd. Republikanci se svakako nadaju da mogu iskoristiti brojne slabosti administracije Džoa Bajdena, kako bi bar uspostavili kontrolu nad Kongresom i što bolje se pozicionirali pred naredne predsedničke izbore, dok demokrate teže da odbrane trenutne pozicije i da pobedom demorališu protivnike.
Demokratama neće biti nimalo lako da ostvare svoje ciljeve, kako zbog ekonomske krize u zemlji, koja se očitava kroz inflaciju i porast cene goriva, tako i zbog situacije na globalnom planu. Naime, rat u Ukrajini je svakako učvrstio poziciju SAD u Evropi i „zapadnom svetu“, ali pitanje je koliko to zanima najšire slojeva društva u SAD?
U trenutku kada životni standard pada, a njihova zemlja izdvaja desetine milijardi dolara za Ukrajinu, mnoge žrtve ekonomske krize u SAD postaviće logično pitanje, ima li ta politika smisla? Demokrate insistiraju na moralnoj opravdanosti podrške Ukrajini i ispravnosti politike žrtvovanja zarad višeg etičkog cilja. Međutim, ostaje nepoznanica da li su uspeli i većinu svojih sunarodnika navesti da prihvate tu tezu i da li su ih ubedili da se moraju žrtvovati. Pogotovo kada uzmemo u obzir da su se u kampanji sve jače čuli glasovi pojedinih republikanca koji su otvoreno govorili o tome da treba ograničiti isporuku materijalne pomoći Ukrajini.
Sa druge strane, Bajdenova administracija dobila je i bolan šamar od strane Saudijske Arabije, koja je odbila da sledi SAD u politici sankcionisanju ruske nafte. U svetskoj i američkoj javnosti time je stvorena slika nemoći njenog lidera, ali poslana je i poruka da Rijad neće finansirati ekonomski rat SAD protiv Rusije.
Naime, pošto Saudijska Arabija nema nameru da učestvuje u ograničavanju cene ruske nafte, neko drugi moraće da preuzme teret te borbe. Do sada to su bile SAD koje su prethodnih meseci konstantno, iz sopstvenih rezervi, izbacivale značajne količine nafte na tržište i time ograničavale divljanje cena tog energent. Međutim, te američke rezerve, danas su na istorijskom minimumu, što nastavak te prakse čini i više nego upitnim. Upravo zato, porast cene goriva, kako u SAD tako i na globalnom nivou, sve više deluje kao neminovnost.
Samim tim, možemo zaključiti da su američke strateške rezerve nafte u prethodnom periodu platile visoku cenu zarad održavanja socijalnog mira u SAD, ali i sprečavanje još većeg pada popularnosti vladajućih demokrata. Da cena nafte na ovaj način nije ograničena, demokrate bi verovatno imale značajniji gubitak podrške u javnosti. Ovako, Bajden je donekle amortizovao nezadovoljstvo građana, ali samo do izbora, na šta upozoravaju i republikanci i pojedini ekonomski stručnjaci.
Možemo zaključiti da ni ekonomija ni spoljna politika nisu nešto na čemu demokrate mogu da brane svoju poziciju. Nije njihov adut ni autoritet predsednika, koji je uveliko srozan i to ponajviše zahvaljujući njegovim neretko komičnim gafovima.
Popularnost Džoa Bajdena poslednjih meseci kreće se između 30% i 40%, što govori da je on svojoj partiji pre „omča oko vrata“, nego što im može dati „vetar u leđa“.
Samim tim, izgleda da je najjači adut demokrata u ovoj kampanji širenje straha od Trampa i njegovih ekstremnih, „fašistički orjentisanih“ republikanskih sledbenika. Narativ o tome da oni žele da unište američku demokratiju i kulturu, predstavlja srž kampanje demokrata, dok je borba protiv zabrane abortusa postala njen sinonim. Međutim, da li je to dovoljno za pobedu? Hoće li ovi pokušaji demokrata da se fokus sa ekonomije prebaci na polje ideologije i politikanstva biti dovoljni za trijumf, pokazaće vreme. Kako sad stvari stoje, republikanci, ipak, imaju blagu prednost.
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
