Замислите Шона Конерија како улази у казино, обучен у своје препознатљиво, савршено скројено одело, наручује мартини, пали цигарету и изговара: “Моје име је Попов. Душко Попов”.
Џејмс Бонд ушао је у историју књиге и филма као најпознатији агент британске тајне службе. Шармантан, тајанствен и опасан, Бонд је постао омиљен широм света. Његове авантуре, наизглед немогуће мисије и безизлазне ситуације, мора да су плод маште писца, баш као и сам лик. Засигурно, непостоји човека чији је живот могао да буде толико узбудљив и гламурозан да инспирише Флеминга да створи агента “007”. Или…
У време Другог светског рата, Ијан Флеминг био је специјални асистент директору Морнаричке интелигенције, због природе посла лично је учествовао у више шпијунских мисија, из којих ће касније као писац, црпети инспирацију за своја дела. Романи о агенту 007, настали су после рата, а Флеминг је отворено говорио да се служио ситуацијама које је прошао и људима које је упознао током службе. Једна од таквих ситуација, која је очигледно оставила велики утисак на писца, одиграла се у Португалу 1941. године.
Ентеријер и архитектура португалског казина Есторил инспирисали Флеминга да створи, сада увелико познати, казино Ројал. Тих дана, Флеминг је био задужен да буде дискретна пратња мистериозном агенту српског порекла, пружајући му подршку испред МИ6.
У биографији Душка Попова „Into the Lion’s Mouth“ (У лавља уста) коју је написао Лери Лофтис, аутор наводи тренутак када је Флеминг имао прилику да посматра кретање, говор, шарм и стил Душка Попова. Све се одиграло за столом за бакарат, за којим се Попов картао против богатог противника, бегунца из нацистичке Немачке. Те ноћи, Душко је у казино понео 40.000 долара, новац који му је Велика Британија ставила на располагање за ову мисију. Попов је сео наспрам свог опонента и са жељом да га испровоцира, на сто одложио свих 40.000 долара, суму десет пута већу од просечних годишњих примања тог времена. Истог тренутка, у казину је настао мук, а богаташ видно изнервиран агентовим потезом, невољно се повукао из игре.
Душан Душко Попов, рођен је у Тителу 1912. године. Његова породица била је имућна, па не чуди што је младић похађао најбоље школе у Дубровнику, Лондону и Паризу.
Своје образовање крунисао дипломом правника у Београду. Течно је говорио енглески, француски и немачки језик, а познато је да је имао јаке породичне везе широм Европе.
Његови контакти у Немачкој, били су утицајни људи који су гајили тајни презир према Нацистима. У ратним годинама које су уследиле, Попов је постао троструки агент радећи је за Другу управу генералштаба Југословенске војске, Абвер и МИ6.
На самом почетку Другог светског рата, служећи се изреком Држи пријатеље близу, а непријатеље још ближе, Душко се запослио у немачкој организацији Абвер, као нацистички шпијун. Пошто је придобио њихово поверење, Попов је прошао потребну обуку и као јединствену шифру, добио је ново име, Иван. По завршетку неопходних процедура за добијање прве мисије, Душан одлази на задатак у Лондон, али брзо изражава жељу да помогне Британцима у победи над Хитлером и његовим савезницима. Иако су у почетку били скептични, челници МИ6 прихватили су Попова за свог агента и доделили му кодно име “Трицикл”.
Ова дупла игра Душка Попова, показала се као битна у победи над Нацистима. Немци су Душку давали инструкције које информације да им прибави, а затим би Британци преко њега, хранили Нацисте неистинама.
Попов је вешто уверио Немце да располаже великим тајнама савезничких снага, а најважнији циљ које је Душко имао, био је да увери Нацисте како се једна од кључних борби неће одиграти у Нормандији. Због ове диверзије, велики број Хитлерових трупа нису спремно дочекале искрцавање америчких и британских војника. Иако је његов допринос био велики, постојала је једна савезничка држава чије поверење Душко никако није могао да придобије.
Абвер 1941. године шаље Попова у Америку, са задатком да прикупља информације и организује мрежу шпијуна. На листи информација које је требао да обезбеди, налазио се и план одбране морнаричке базе Перл Харбор, на Хавајима. Душан се поверио агентима ФБИ-а и изнео им намере непријатеља. Супротно његовим очекивањима, директор бироа Џон Едгар Хувер није поверовао у Душкову причу.
Иако вам је сада већ јасно да Душан Душко Попов и Џејмс Бонд деле многе професионалне квалитете, још једна ствар по којој су слични је чињеница да су двоструки шпијун и агент из романа били велики женскароши.
Попов је имао страствену аферу са глумицом Симоном Симон, коју је упознао у Паризу, у годинама пре рата. Била је позната и чињеница да воли луксузан живот и да ужива у друштву многих лепотица тог времена. Као и Душко и Флеминг је живео живот у високом друштву, познато је да је био слаб на пиће и коцку а волео је жене, добар проводу, брзе аутомобиле и егзотичнр дестинације.
То међутим није спречило агента да новац који је добио од Нациста за посао у Америци, потроши до задње паре. Попов је посећивао бројне догађаје, наступе и проводе на којима су присуствовале звезде из света музике и филма. Боравио је у скупим хотелима и скијао на луксузним скијалиштима. Када је Хувер сазнао да је Попов и даље на територији Америке, запретио му је да сместа напусти континент иначе ће бити ухапшен и депортован.
Душка Попова су, за заслуге у рату, одликовали Британци, али и Немци! Његов живот био је непресушна инспирација, све до последњих тренутака. Након деценија коришћења цигарета и уживања у пићу, Душко Попов је умро 1981. године. Ијан Флеминг предвидео је његову смрт од срчаног удара, још 1964. године.
Преузмите андроид апликацију.