Шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова изјавила је данас на Копаоник бизнис форуму да је Србија упркос изазовима пандемије успела да одржи економску стабилност и да је имала кумулативни раст БДП-а за ову годину већи од земаља у региону.
Она је на панелу „Макроекономски трендови у Србији: Стварање одрживе будућности“, говорећи о новој кризи која погађа цео свет, рекла да је важно неколико приоритета, од којих је први макроекономска и финансијска стабилност.
„Упркос изазовима пандемије, економска стабилност је одржана. Дошло је мало до пада БДП-а у 2020, али кумулативно са 2021. српски економски раст је прерастао раст земаља у региону“, рекла је Устјугова и истакла да је штета по српску економију ограничена, као и да је фисклана и монетарна политика била добра, као и да је одржана стабилност у банкарском систему.
Указала је да се, нажалост, економије у свету суочавају због рата у Украјини са новим несигурностима, које се преливају из једне у другу земљу.
Устјугова је истакла да су поскупели роба и нафта, као и да висока инфлација највише угрожава сиромашне слојеве становништва.
„Морају се дефинисати политика и мере за ублажавање ефеката кризе. Значај фискалног стуба добро је препозната у Србији. Србија је могла добро да реагује на све ове пормећаје, јер је имала фискалну сигурност“, нагласила је Устјугова.
Поручила је да за наредни период треба добро дефинисати мере које ће се се односити на помоћ најрањивијим категоријама становништва јер ће, како каже, несигурност расти уколико ризике не прихватимо на прави начин.
Казала је да ће ускоро ММФ обавити другу ревизију аранжмана са Србијом и известити о учињеном напретку.
Устјугова је нагласила да је важно даље побољшање пословног окружења, развој тржишта капитала, затим даља реформа јавних предузећа, зелена транзиција, као и праведна транзиција која ће на прави начин помоћи оне који ће бити жртве овог процеса.
Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара рекао је да Србија у поређењу са другим земља у региону релативно добро стоји у овој ситуацији, као и да има 50 одсто енергије из домаће производње.
Казао је да Србија добија 75 одсто струје из лигнита, а остало из хидро капацитета, као и да је гас који Србија добија из Русије веома важан за њену привреду, али да ће бити проблема ако дође до неких потешкоћа са испоруком.
Понтара је похвалио развоју инфраструктуре у Србији и напоменуо да ће Србија морати да модернизује термоелектране и да постепено смањује добијање струје из угља.
Додао је да је Србија свакако направила велики напредак и да има још доста простора да напредује у области енергетике.
Такође, похвалио је реаговање државе у борби са пандемијом.
Zbog rata u Ukrajini moguć pad ekonomskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu
Преузмите андроид апликацију.
