Srbija je u prvom krugu glasanja na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe zauzela prvo mesto.
Druga je Španija, treća SAD, četvrti Tajland dok je Argentina ispala.
Srbija je imala posebnu prezentaciju. Tokom glasanja podršku delegaciji Srbije dali su predstavnici Kine, koji su zajedno sa delegacijom Srbije navijali tokom glasanja.
Srbija je jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja se kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe.
Šta bi Srbiji donela organizacija EXPO 2027 – velika ulaganja i još veći prihodi
Srbija se ove godine prvi put kandidovala za organizovanje izložbe EXPO BEOGRAD 2027, pod nazivom “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Iako je ova vrsta događaja skromnijeg obima od grandioznih scenografija koje su se mogle videti tokom DUBAI EXPO prošle godine, to bi svakako brendiralo Srbiju kao važnu sajamsku lokaciju.
Neizvesnost nije samo u Beogradu, već konačnu odluku nestrpljivo očekuju Malaga u Španiji, Blumington u Minesoti, Puket na Tajlandu i San Karlos De Bariloče u Argentini. O kandidaturi odlučuje Međunarodni biro za izložbe, čija je komisija iz Beograda otišla – zadovoljna.
“Mi već posedujemo određenu infrastrukturu i to je upravo ono što su iz Delegacije koja obilazi i ocenjuje zemlje već procenili. Znači oni gledaju da li imamo organizacione sposobnosti, da li iza svega toga stoji ne samo država, nego i privreda i zajednica, a naravno zanima ih i kakvu infrastrukturu posedujemo”, kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.
Predviđa se da bi na EXPO 2027 učestvovalo više od 100 zemalja, a tehnički propisi kažu da je neophodno 25 hektara za organizovanje izložbe. Ipak, prateći prostor mora biti mnogo veći, pa su ozbiljna infrastrukturna ulaganja neminovna.
“Gabariti Sajma su takvi da je to nešto manje od 25 hektara, ali ukoliko bi Grad Beograd postao domaćin bilo bi potrebno da se razvije kompletno nova lokacija, jer bi ukupna površina prelazila 100 hektara, tako da je to prilično veće u odnosu na ono čime trenutno raspoloženo”, rekao je za Euronenjs Srbija Dušan Borovčanin iz Turističke organizacije Srbije.
U odnosu na neophodna ulaganja, zarada će biti 2,2, puta veća, kažu naši sagovornici. Neke prognoze su da će Srbija od samog događaja prihodovati 10 miliona evra, a da će indirektni ekonomski efekti preći milijardu.
“Oni će ovde konzumirati hranu, spavati u hotelima, ti ljudi koji budu dolazili kupiće neke suvenire, neku garderobu. Znači kompletna privreda će ostvariti neke efekte, a taj efekat se ne bi desio da EXPO-a nema. To je tih 1,1 milijarda koja se očekuje da se desi u tom periodu”, naveo je Borovčanin.
I Vesović iz PKS siguran je da će Beograd, ukoliko dobije domaćinstvo ovako važne manifestacije, imati dalji razvoj i ubrzavanje određenih infrastrukturnih projekata.
“Svakako će se raditi i lokacija na kojoj će se ovakav EXPO održati, koja će naravno ostati Beogradu i Srbiji, a ona će na taj način biti stavljena na mapu velikih sajamskih događaja, manifestacija i lokacija”, naveo je on.
Prof. Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objasnio je da postoji razlika EXPO DUBAI i EXPO za koji se kandidovao Beograd 2027. godine – prvi je svetski, a drugi specijalizobvani EXPO.
Postojeći Sajam nije adekvatan prostor
Svetski EXPO, pojašnjava, dozvoljava državama koje učestvuju da grade svoje paviljone (Srbija je u Dubaiju imala paviljon na 2000 metara kvadratnih), dok se specijalizovani organizuje u okvirima sajamske infrastrukture.
“Sajamska infrastruktura ograničava način izlaganja, te države način kako će se prezentovati”, pojašnjava on.
Zemlje, odnosno gradovi koji konkurišu za domaćina, važno je da ispinjuvaju dva uslova – jedan je sajamska infrastruktura, hoteli, putevi, a drugi uslov je formalna podrška države koja stoji iza svega.
Zečević kaže da postojeći Sajam u Beogradu nije adekvatan prostor za organizovanje tog događaja.(Sajamska infrastruktura u Beogradu je 25 hektara, a za organizaciju EXPO izložbe potrebno je 100 hektara).
“Jedno od rešenja je da se sajam izmesti na neku drugu lokaciju. Ne znam koja bi to lokacija bila. Udaljenost od centra grada nije ključna stvar. Važno je da postoji dobra veza saobraćajnicama, aerodrom. Pretpostavljam da takva lokacija postoji u Beogradu čim se kandidovalo za ovakvu manifestaciju. Drugo ključno pitanje koliko će to koštati”, rekao je on.
Podseća da će Međunarodni biro za izložbe odlučiti u maju ili junu ko će biti domaćin EXPO 2027. godine.
Napominje da se kod ovakvih manifestacija ne očekuju direktni ekonomski efekti, ali da je organizovanje ovakvih događaja važno za jačanje imidža destinacije, da se pokaže da je Srbija sposobna da organizuje ovakve događaje.
Pruga Subotica – Segedin od oktobra kreće sa putničkim saobraćajem (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
