Србија и њен иновациони екосистем заузели су 55. место на данас објављеном Глобалном индексу иновативности („GII“) за 2022. од укупно 132 државе, и наша земља је по иновационим перформансама лидер у региону и међу 10 најбољих држава вишег средњег нивоа дохотка, међу којима су и Кина, Бразил, Русија, Турска, Румунија и друге.
На листи европских земаља Србија је прескочила два степеника и сада заузима 32. место од укупно 39 земаља, али је и даље испод европског просека, саопштио је NALED.
Србија је на Глобалном индексу иновативности за 2022. у односу на прошлу годину пала за једно место, пошто је била на 54. месту.
У односу на 2021. Србија је прескочила Црну Гору, Украјину и Филипине, док су сада испред нас Саудијска Арабија, Катар, Иран и Бразил.
Како је наведено, Србија је међу земљама Западног Балкана лидер, и иза Србије су Црна Гора која заузима 60. позицију, следи Северна Македонија на 66. месту, док БиХ (70) и Албанија (84) заостају.
Шампион иновација и ове године је Швајцарска, док су САД (2) и Шведска (3) замениле места, а међу топ иноваторима су још и Британија, Холандија, Јужна Кореја, Сингапур, Немачка, Финска и Данска.
Индекс „GII“ прати глобалне трендове у иновацијама у 132 државе и рангира их према иновационим перформансама.
Укупно се оцењује 81 индикатор груписаних у две категорије – подршка и улагања у иновације (квалитет прописа, образовног система, улагања у истраживање и развој, развијеност IT и опште инфраструктуре, улагања у иноваторе и друго), као и резултати иновација (број креираних апликација, патената, вредност извоза IT услуга и друго).
„Глобални индекс иновативности и поред неких недостатака даје врло конкретне увиде у то шта би требало да буду даљи приоритети. Боље стојимо међу критеријумима који оцењују подршку иновацијама и улагање у иновације него у делу који мери резултате иновирања. Зато је важно је да и даље јачамо сарадњу науке и привреде и лакши приступ иноватора финансирању јер ће то донети резултат и на страни нових и бројнијих иновативних производа“, рекао је директор за конкурентности и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић.
Те приоритете смо препознали и на њима радимо у сарадњи са представницима Владе Србије кроз наш СтарТец х програм који финансира компанија Филип Морис у Србији, а подржава развој иновација и дигиталну трансформацију привреде Србије, рекао је Васиљевић.
Према његовим речима, највише простора за унапређење има у домену сарадње науке и привреде, улагања приватног сектора у истраживање и развој, приступа алтернативним изворима финансирања, као и на пољу развоја кластера.
NALED наводи да је већ предложио и конкретне мере попут успостављања онлине платформе која би повезивала науку и привреду, израде водича за примену стипендираних доктората и модела аката којим би се регулисала заштита интелектуалне својине у научно истраживачким организацијама.
„Као кључне снаге Србије, „GII“ издваја улагања државе по ученику, број ИСО 14001 сертификата, нето прилив страних директних инвестиција, број објављених научних чланака, као и извоз ИКТ и креативних услуга. С друге стране, Србија још треба да ради на улагању у образовање, софтвере, привлачењу инвестиција глобалних корпорација и целе привреде у R&D и перформансама универзитета на глобалним листама“, додаје Васиљевић.
У Србији, девет од 10 иновативних фирми се финансира из сопствених средстава, што у случају малих бизниса подразумева позајмљивање почетног капитала од родбине и пријатеља.
Алтернативни извори финансирања могу бити решење, па је зато важно регулисати групно финансирање, омогућити директно финансирање од стране небанкарских микрофинансијских институција, као и прописати право на порески кредит пословним анђелима по основу инвестиционих улагања у иновативне субјекте.
„Бројна решења за развој иновационог екосистема дали смо кроз NALED-ову Сиву књигу иновација, а сматрамо и да је владин Савет за подстицање развоја дигиталне економије и иновација добар механизам кроз који би се додатно могле фокусирати мере државе“, закључио је Васиљевић.
Преузмите андроид апликацију.
