Predviđa se da će veštačka inteligencija doprineti svetskom bruto društvenom proizvodu do 2030. godine čak 15,7 triliona dolara, a to je prilika da Srbija bude lider u istraživanju i da srpski startapovi u oblasti veštačke inteligencije dostignu vrednosti od više milijardi evra, ocenjeno je danas na skupu posvećenom razvoju veštačke inteligencije u parlamentu.
Javno slušanje, na temu „Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu“, organizovao je skupštinski Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Direktor Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je u Srbiji mnogo urađeno u razvoju informacionih tehnologija, podsećajući da je u Kragujevcu otvoren Državni data centar, čime je ispunjen još jedan zadatak na „digitalnom putu Srbije 2025“.
„Mnogo je moramo da bude urađeno kako bismo došli do toga da Srbija može da ima i data centar, „superkompjuter“ i platformu za razvoj veštačke inteligencije. Time je dat alat našim najboljim istraživačima i inovatorima, da realizuju ciljeve do 2025. godine – da Srbija bude ekonomski, infrastrukturni, privredni i tehnološki regionalni lider“, rekao je Jovanović.
On je dodao da su, zahvaljujući predsedniku Srbije i premijerki razvoj IT sektora, inovacija i ulaganje u obrazovanje i znanje jedan od prioriteta.
Potpredsednik Skupštine Vladimir Orlić rekao je da je Srbija pokazala da ima strategiju za razvoj veštačke inteligencije, navodeći da veštačka inteligencija jeste tema budućnosti, ali da su moderni centri, najbolja oprema, novi obrazovni programi i instituti u Srbiji već realnost.
„To što se mi danas time bavimo pokazuje koliko je Srbija spremna da radi za svoju sadašnjost i da menja društvo, privredu i čini dobro, ali i da vodi računa o budućnosti“, rekao je Orlić.
U tom smislu, generalni sekretar parlamenta Dario Kukolj dodao je da u našoj zemlji prepoznat značaj razvoja informacionog društva još pre 10 godina, pa je i Skupština prepoznala taj kapacitet i počela da razvija sopstvenu IT infrastrukturu.
Beogradska filharmonija svira dela Šuberta, Glijera i Betovena na Kolarcu
Preuzmite android aplikaciju.
