Aktuelna energetska kriza u Evropi i svetu nije zaobišla ni našu zemlju, ali situacija u Srbiji je stabilna jer imamo dovoljno energenata za snabdevanje građana, kao i za industriju, izjavila je potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i dodala da su u ovom trenutku problem cene po kojima će se narednih meseci nabavljati prirodni gas i struja.
„Prognoze su da će sličnih poremećaja biti i narednih godina i važno je da iz ove krize izvučemo poruke i da naša javna preduzeća shvate da moraju biti efikasnija i da odgovornije planiraju remonte postojećih kapaciteta i investicije, ali i nabavku energenata. Zna se da je rast cene gasa počeo još u maju. To znači da je bilo dovoljno vremena da ‘Srbijagas’ obezbedi dodatne količine gasa, barem za period do kraja ove godine i to pod daleko povoljnijim uslovima nego što su trenutni, jer smo sačuvali gas u skladištu u Banatskom Dvoru“, rekla je za „Politiku“ Mihajlović.
Ona kaže da plan investicija koje je uradilo ministarstvo na čijem je čelu obuhvata projekte u rudarstvu i energetici vredne 17 miliona evra.
„To je zato što u Srbiji u poslednje tri decenije nije izgrađena nijedna velika termo ili hidroelektrana. Nama su potrebe nove velike i srednje hidroelektrane, gasne elektrane, kao i značajno veće korišćenje obnovljivih izvora energije kako bismo bili energetski bezbedni“, kazala je ministarka.
Mihajlović ističe da je ležište „Čukaru Peki“ Gornja zona jedno od najbogatijih nalazišta rude bakra i zlata u svetu i u novi rudnik kod Bora uloženo je 474 miliona dolara.
„Biće to prvi zeleni rudnik u Srbiji, sa primenom najmodernijih tehnologija i najviših standarda u oblasti zaštite životne sredine. Time će Srbija u nekom trenutku postati drugi najveći proizvođač bakra u Evropi, odmah posle Poljske, a naše učešće u proizvodnji ove rude povećaće se sa pet na 18 odsto. A po proizvodnji zlata približićemo se Finskoj, koja je najveći proizvođač ovog dragocenog metala u Evropi“, dodala je.
Ona je naglasila da je cilj da Srbije ne bude samo izvoznik sirovine, već da razvije čitav lanac proizvodnje, uključujući električne baterije i električne automobile.
„Srbija je trenutno oko četiri puta manje energetski efikasna od proseka EU, što znači da baci „kroz prozor“ celokupnu proizvodnju jedne termoelektrane“, naglašava Mihajlović.
Povećanje energetske efikasnosti važno je za svako domaćinstvo, jer tako smanjujete svoje račune, baš kao što i industrija mora da povede računa o potrošnji energije, poručuje Mihajlović.
„Kroz program energetske efikasnosti, do kraja godine, u 67 opština biće zamenjena stolarija, unapređena izolacija ili ugrađeni novi kotlovi za grejanje. Već početkom iduće godine biće raspisan novi javni poziv za zamenu stolarije i u svim drugim lokalnim samoupravama, a u skoro 40 opština građani će moći da, uz podršku države, postave solarne panele i postanu proizvođači električne energije“, kazala je Mihajlović.
Preuzmite android aplikaciju.
