Србија има сасвим довољан енергетски потенцијал да се садашња потрошња енергије и удвостручење националног производа, односно индустријског аутопута, може покрити расположивим енергетским ресурсима, изјавио је данас стручњак за енергетику Александар Ковачевић.
Он је за Танјуг рекао да је са становишта енергетских ресурса, са новим технологијама, односно када се узму у обзир биомаса, хидроенергија, геотермална енергија, ветар, сунце, Србија једна од најбогатијих земаља Европе, и без нуклеарне енергије.
Према његовим речима код нас је сада потпуно другачија ситуација у потрошњи електричне енергије него пре ратова и санкција деведесетих, а потребе за електричном енергијом у индустрији су нам мање него пре.
„Тада се око две трећине електричне енергије трошило у индустрији а само једну трећину је трошило становништво. Данас је ситуација обрнута. Потрошња у индустрији се смањила јер се наша економија променила. У њој су више присутне услуге, а оне троше мање енергије, док је она озбиљна металска индустрија смањена“, рекао је Ковачевић.
Говорећи о томе уз која улагања се енергетске потребе могу покрити расположивим енергетским ресурсима, навео је да је реч о врло економичним улагањима, знатно мањим него што су улагања у нуклеарне електране, било класичне било модуларне.
Што се тиче неопходних финансија за та улагања, навео је да постоји иницијатива да се са Европском унијом установи улазак земаља тзв. Западног Балкана у европски систем трговања карбонским кредитима.
„У последњих 14 година, земље централне Европе, по два важна критеријума, један је национални производ по становнику а други учешће угља у енергетском миксу, значи земље које имају та два проблема, имају право коришћења такозваних бесплатних алокација из Европског тржишта карбон кредита. Значи, оне бесплатно добију карбон кредите а ако их не утроше и пређу на неки обновљив извор, оне те кредите могу продати и покрити инвестиције на тај начин“, рекао је Ковачевић.
Додао је да неколико земаља централне Европе, има на располагању за наредни период, до 2034. године око 50 милијарди евра за инвестиције у тој области.
„Наша је аргументација да ако смо ми већ на јединственом тржишту, ако смо по уговору у Енергетској заједници део јединственог енергетског тржишта Европе, онда ваљда и ми имамо исте финансијске и тржишне пропозиције“, истакао је он.
Одговарајући на питање да ли за тако нешто земља мора да буде члан Европске уније (ЕУ), Ковачевић је рекао да то није услов и навео да је Хрватска то право остварила пре него што је постала чланица ЕУ.
Rok za poljoprivrednike za prijavu na konkurs 50:40:10 do 1. aprila
Преузмите андроид апликацију.
