Споразум о слободној трговини између Србије и ове далекоисточне земље користио би нашим извозницима будући да се царина великог броја прехрамбених производа који се извозе у Кину креће од 10 до 35 одсто.
Споразум о слободној трговини са Кином је на неки начин очекиван, јер су га представници српске владе већ одређено време најављивали, каже Катарина Закић, научна сарадница и начелница Центра за студије „Појаса и пута” у Институту за међународну политику и привреду, поводом вести да је почела припрема нацрта овог документа, који би требало да буде потписан до краја године. Оно што је битно видети јесте како ће се формално правно формулисати овај споразум, и какве ће бити конкретно његове одреднице, наглашава она. Чланови тима овог института су пре месец дана завршили израду јавне политике под називом „Могућности унапређења привредне сарадње НР Кине и Републике Србије”, у оквиру које су управо анализиране трговина и инвестиције.
Што се тиче српског извоза на кинеско тржиште, Закић каже да он јесте драматично порастао, и то на милијарду долара, али је и увоз из Кине доста повећан, тако да је српски дефицит 3,3 милијарде долара.
„Највећи пораст српског извоза на кинеско тржиште је услед извоза непрерађеног бакра из Бора, што би било пожељно променити, и покушати да се више извози прерађен бакар. Србија извози и сребро, резано и сирово дрво, водене пумпе и смрзнуто говеђе месо“ наводи наша саговорница.
Закључак који је у оквиру претходно поменуте јавне политике дат јесте да је Србији неопходан билатерални трговински споразум са Кином, у оквиру кога би за поједине групе производа (за које наша земља према прорачунима има могућности за извоз у Кину) било потребно тражити потпуно укидање или смањење царина, како би се умањио српски дефицит у трговини са Кином. Упоредном анализом трговине Србије са Кином и ЕУ увидело се да су за неке врсте српских производа знатно веће царине у Кини, него у ЕУ.
„С обзиром на то да Кина има са појединим земљама потписане билатералне споразуме у области трговине, предлажемо да се управо за оне производе за које Србија има могућности да буде конкурентна на кинеском тржишту (попут прерађеног и смрзнутог воћа или дувана), тражи смањење или потпуно укидање царина. То за Кину не би био велики уступак, а за Србију би то пуно значило. Дакле, препорука нашег тима је био билатерални споразум за неке врсте производа, који је знатно једноставнији за преговарање него споразум о слободној трговини“ напомиње Закић.
Она сматра да ЕУ сигурно неће гледати благонаклоно на потписивање оваквог споразума, и такву реакцију треба укалкулисати у процену ризика који Споразум о слободној трговини са Кином може донети Србији. Наша земља највећи трговински суфицит остварује у трговини са државама региона (БиХ, Црна Гора, Северна Македонија), али је у исто време и ниво трговине са појединим земљама ЕУ (Немачка, Италија) веома висок. Не треба заборавити ни да у Србију 60-70 одсто од укупних инвестиција долази управо из ЕУ, тако да и фактор инвестиција треба укалкулисати посредним путем у фактор процене утицаја Споразума о слободној трговини са Кином на односе Србије са ЕУ.
Из Привредне коморе Србије наводе да кинеска влада сматра да су споразуми о слободној трговини (ССТ) нова платформа за даље отварање према свету и убрзање домаћих реформи, ефикасан приступ интеграцији у глобалну економију и јачање економске сарадње са другим економијама.
Преузмите андроид апликацију.
