Данас се обележава 60 година од оснивања Спомен-збирке Павла Бељанског, а поводом дана те музејске установе, биће одржана 54. додела истоимене награде.
На конкурс за пројекат зграде Спомен-збирке који је 6. маја 1958. расписао Народни одбор Општине Нови Сад приспели су радови тројице београдских архитеката, један је награђен, али ниједан од пројеката није предложен за реализацију. На позив Павла Бељанског као председника жирија, архитекта Иво Куртовић накнадно је доставио пројекат који је оцењен као најбољи.
Просторија на североисточном делу спрата првобитно је замишљена као кабинет Павла Бељанског, који он никад није користио. Овде је 1971. године отворен Меморијал уметника, предвиђен за повремене поставке које ће публици приближити животе и стваралаштво уметника чија се дела налазе у колекцији Павла Бељанског.
Помало строги изглед грађевине ублажен је зеленилом које је окружује. На травњаку испред зграде налази се споменик Надежди Петровић подигнут 1995. године, који је реализовао Драган Перовић према моделу Михајла Томића.
Када су након смрти Павла Бељанског 1965. године његови наследници поклонили Спомен-збирци слике, намештај и личне предмете колекционара, одлучено је да се оформи још један изложбени простор.
Дограђен је анекс, према пројекту Катарине Бабин, уз југоисточну страну зграде, не нарушавајући основну архитектонску композицију. Његовим завршетком септембра 1966. године Спомен-збирка је други пут отворена за јавност.
Својом функционалношћу и естетским квалитетима, архитектура Спомен-збирке Павла Бељанског значајно је градитељско обележје Новог Сада и један од најуспелијих наменски пројектованих музејских објеката послератне Југославије.
Aрхитектонскa вредност Спомен-збирке потврђена је проглашењем зграде за споменик културе Одлуком Скупштине града Новог Сада од 24. септембра 1992. године. Национална секција Међународне радне групе за документацију и конзервацију грађевина, места и целина модерног покрета у архитектури (Do.co.mo.mo. International), уврстила ју је међу најзначајније објекте саграђене у стилу модерне архитектуре у Србији.
Павле Бељански (1892 – 1965)
Као дипломата од каријере, Павле Бељански је задужио српски народ, нарочито захваљујући реткој и посебној љубави према сакупљању уметничких дела и истанчаном укусу с којим их је бирао. Свету уметности, музејима, обиласку старина, антикварница и галерија, атељеа и места где су уметници излагали, поклањао је посебну пажњу, ако не и већу него својој струци – дипломатији. Његова наклоност према уметности и колекционарска страст формиране су постепено и упоредо с његовoм професијом.
Преузмите андроид апликацију.
