Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-april iznosila je 23.632,9 miliona dolara (23,6 milijardi), što je manje za 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a izražena u evrima 21.944,7 miliona evra (21,9 milijardi), što je više za 3,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partner je pojedinačno bila Nemačka sa vrednošću izvoza: 1.515,7 miliona dolara (1,51 milijarda dolara), a izraženo u evrma 1.407,1 miliona evra i uvoza od 1.673,6 miliona evra i 1.552,7 miliona evra.
Kada je reč o izvozu glavni partneri su, posle Nemačke, BiH, Italija, Mađarska i Rumunija, a kod uvoza Kina, Rusija, Italija i Turska.
Izvezeno je ukupno robe u vrednosti od 10.399,9 miliona, što je rast od 9,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 13.233,0 miliona dolara, što je za 6,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.657,7 miliona, što je rast od 13,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 12.287,0 miliona, što predstavlja smanjenje od 3,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 2.833,1 miliona dolara, što čini smanjenje od 39,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 2.629,3 miliona, što je smanjenje od 36,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 67,2 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,5 odsto), sledi Beogradski region (24,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,4 odsto), a oko 3,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (41,7 odsto), slede Region Vojvodine (35,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,2 odsto), a oko 2,4 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,7 odsto (6629,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 24,8 odsto (2575,6) i oprema, 11,5 odsto (1194,9).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,3 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,5 odsto (7745,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,7 odsto (2478,7), i oprema, 10,9 odsto (1440,2).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 odsto (1.568,8 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Posle zemalja članica EU, naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 899,7 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, pića i električnih mašina i aparata.
Izvoz Srbije iznosi 1526,1 a uvoz 626,4 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 243,6 odsto.
Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1417,1 a uvoz 582,4 miliona evra (suficit je 834,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 243,3 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Mađarskom, Češkom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Turskom, Irakom, Italijom, Nemačkom, Belgijom, Holandijom, Austrijom, Poljskom, Indijom, Danskom, Grčkom, Španijom, Republikom Korejom, Francuskom, Slovenijom, Švajcarskom…
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 36,0 odsto ukupnog izvoza.
Uvoz prvih pet odseka čini 25,3 odsto ukupnog uvoza.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,0 odsto.
U aprilu 2023. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2.565,8 miliona dolara, što čini povećanje od 5,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.127,1 miliona dolara, što je smanjenje od 14,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.345,4 miliona evra, što čini povećanje od 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 2.857,2 miliona evra, što je smanjenje od 14,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2023/mart 2023. godine pokazuje pad izvoza za 1,1 odsto i pad uvoza za 3,1 odsto.
Računato u evrima, desezonirani indeks april 2023/mart 2023. godine pokazuje rast izvoza za 1,6 odsto i pad uvoza za 3,9 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec april, na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz električne energije (205 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (147 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 109 miliona dolara.
Sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 56 miliona dolara, poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila sa 48 miliona dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (140 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz sirove nafte (121 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz električne energije (82 miliona dolara).
Sledi uvoz lekova za maloprodaju (77 miliona dolara), a poslednje mesto zauzima uvoz lignita sa 38 miliona dolara.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća za 0,4 odsto nego u aprilu 2022
Preuzmite android aplikaciju.
