Praktičnost, brzina i smanjenje troškova. Sve je ovo trebalo da donese samouslužna kasa, a iako bi se naizgled pomislilo da se radi o olakšavanju kupovine mušterijama, mnogo racionalnije objašnjenje bilo bi da su se trgovci nadali uštedi koja će umesto desetak plaćenih radnika rezultirati samo jednim koji nadgleda rad samouslužnih kasa i kupce.
Kupci ipak i dalje strpljivo stoje u redovima ispred obične kase gde ih najčešće sa „Komšija“ oslovljava ljudsko biće bez obzira na to što se možda nikad nisu sreli, niti žive na razdaljini koju bi neko razuman mogao nazvati komšilukom.
Da li topla ljudska duša koja pruža čašicu razgovora ili nepoverenje prema tehnologiji koja nam strogim glasom poručuje gde da stavimo kupljene proizvode i pita koliko kesa nam je potrebno, u svakom slučaju, samouslužne kase doživele su kolosalni neuspeh.
I ne, ne radi se samo o Srbiji, gde bi se nepoverenje prema samouslužnoj kasi moglo objasniti različitim spektrom teorija.
Samouslužne kase nisu ispunile svoj smisao ni širom sveta, a naročito u zemljama gde su prvi put uvedene i iz kojih su krenule da osvajaju naše prodavnice kako bi tradicionalno „Zdravo komšija“ zamenile sa „Molimo skenirajte vaše proizvode“.
Takve tvrdnje prenosi i Bi-Bi-Si, a ovom slučaju nema nekog preteranog razloga da im ne verujemo, budući da ne pišu o Srbima ili ratu u Ukrajini.
„Nije isporučeno ništa od onog što je obećano. Marketi su samonaplatu videli kao nešto novo što će im smanjiti troškove, ukoliko samo zavedu kupce novom tehnologijom. Međutim, pokazalo se da to ljudi ne žele i treba im pomoć čak i kada koriste samouslužne kase. Na kraju, trgovački lanci ne da štede, već gube novac“, kaže Kristofer Endrjus, vanredni profesor i voditelj odseka za sociologiju na Univerzitetu Dru u SAD, preneo je Bi-Bi-Si.
Ukoliko prodajete automobil, stručnjaci preporučuju da sačekate proleće
Preuzmite android aplikaciju.
