Српска православна црква обележава данас молитвено дан посвећен деци мученицима јастребарским и сисачким, жртвама геноцида над српским народом у тзв. Независној Држави Хрватској.
Овај дан обележава се сваког 13. јула од 2022. године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, објављено је на сајту СПЦ.
Ђакон Будимир Кокотовић, објавио је у Календару Цркве за 2023. годину да је дечји логор у Јастребарском, надомак Карловца, био један од неколико логора за српске децу у тзв. Независној Држави Хрватској, основан под именом “Прихватилиште за децу избеглица”, а да га је основало Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре.
Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. јула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније, а комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.
Дечји логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка.
Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому.
У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.
Према Кокотовићевим речима. један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара, који је поступајући према наређењима сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник, а дечја тела била су спакована у кутије и сандуке.
Како је објаснио, да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци, а у једном је могло да буде и до десеторо деце.
“Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје ‘радне дане’ рачунао на ‘куне’ и ‘комаде’. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда: ‘Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада деце покопане”, написао је Кокотовић.
Додаје да је кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло 3.336 махом српске деце, од тога више од 2.000 са Козаре, као и да је за непуних месец и по дана у овом логору “званично” убијено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година.
“На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена”, написао је он.
Подсећа да је истраживач Драгоје Лукић на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама.
“Архив Југославије у Београду поседује фонд ‘Савезна Комисија за попис жртава рата 19411945. Босна и Херцеговина’ (фонд 179, XXXИВ, 46, А. 93) у ком је и списак 560 имена деце која су пострадала у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора”, написао је он.
Додаке и да је Четврта кордунашка бригада НОВЈ је заузела Јастребарско 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен, командант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене деце.
Прву икону Светих новомученика младенаца јастребарских су урадиле монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.
У средње школе уписано 57.580 ђака, преостало 10.000 слободних места
Преузмите андроид апликацију.
