Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) i jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore Milan Knežević izjavio je danas da mandatar za sastav 44. Vlade Milojko Spajić ima dve mogućnosti – da ispoštuje izborni rezultat i formira vladu u kojoj bi bila ZBCG ili da vrati mandat.
Knežević je rekao da bi nove prevremene izbore mogla da organizuje novoformirana koncentraciona Vlada ili aktuelni premijer vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović. Ti izbori bi, kazao je, morali biti održani najkasnije tri meseca od 10. novembra.
Knežević je to rekao na 16. Regionalnom evroatlantskom kampu, REAKT, koji se u organizaciji NVO „ALFA Centra“ održava na Žabljaku.
„Bez ambicije da učim Spajića ili bilo kog drugog – svako isključivanje koalicije ZBCG uz obrazloženja da koalicija Crnu Goru vodi u ozbiljnu destabilizaciju stvoriće nestabilnu Vladu, a mi ćemo biti prinuđeni da budemo ’agresivna’ opozicija koja će kritikovati i uraditi sve da tu Vladu, što bi rekli moji Zećani, đavolišemo što pre. Međutim, kako vode Vladu i šta rade, čini mi se da je naše samo da uzmemo kokice i gledamo kako se đavoliše sama“, rekao je Knežević.
Upitan da li bi radije bio u koži predsednika države, Jakova Milatovića, ili mandatara, Milojka Spajića, Knežević je odgovorio u svom stilu:
„Proces za državni udar se nastavlja 3. oktobra. Ne bih se menjao optuženičku klupu za poziciju Milatovića i Spajića ni na jedan minut. Ne bih voleo da budem u koži Spajića, niti da nosim njegovu glavu“, rekao je Knežević.
Kritički se osvrnuo i na program „Evropa sad 2“, ističući da je reč „o genijalnom planu koji se zasniva na zaduživanju, prodaji svega što imamo i bruto zaradi bez doprinosa“.
To što nikako da od 2020. godine, koalicija ZBCG da uđe u Vladu, Knežević objašnjava činjenicom da nisu želeli da se odreknu principa.
Istakao je da će se Dritan Abazović na fakultetima političkih nauka izučavati kao fenomen – predsednik je tehničke Vlade skoro dve godine, a „kako se nonšalatno ponaša“ verovatno će biti i dalje.
„Jer onaj koji je dobio mandat uspeo je je da od 55 sigurnih poslanika dođe do ispod 41. E i to je umetnost. Ako se tako bavio brokerskim poslom ne znam je li ijedna berza ostala ucelo“, kazao je Knežević, saopšteno je iz ALFA Centra.
Prema njegovim rečima, kako uticaj ambasada raste, tako i podrška mandataru opada, a koalicija ZBCG sve vreme traži samo ono što im po demokratskim principima i standardima, na osnovu rezultata izbora, pripada. Čak su pristali i na manje od toga samo da bi imali homogeno državno jedinstvo i da bi smanjili podele koje Crna Gora vuče još iz prošlosti.
„Nemam nameru da bežim iz Crne Gore i planiram, što bi u Zeti rekli, da se kopam ovde. Nemam rezervnih država, želim da imamo najbolje odnose sa zemljama regiona, i sa Istokom i sa Zapadom. Prihvatamo i nemamo nameru da preispitujemo članstvo Crne Gore u NATO, niti crnogorsku nezavisnost. Ali ne možemo da prihvatimo dvostruke aršine, kada je u pitanju naša koalicija i srpski narod – i da naš glas se vrednuje dvostruko manje glas od ostalih. Želim da ova država dobije stabilnu Vladu i da otpočne rešavanje poglavlja 23 i 24“, poručio je Knežević.
Na pitanje da li je uticaj crkve doneo loše Demokratskom frontu (DF) i je li Crnoj Gori potreban sekularizam, predsednik DNP-a, je kazao da je najviše štete doneo Zdravku Krivokapiću, jer je „dobio fresku, koja je preko noći prekrečena“.
„Smatram da je Crna Gora sekularna džava i da verske organizacije treba da budu lišene uticaja politike, ali i da politika bude lišena uticaja crkve. Ne pravim razliku između pravoslavnih Srba i Crnogoraca, treba da se pomire ali ne na štetu bilo koje manjine. Crna Gora treba da bude država svih njenih građana“, poručio je Knežević.
„O Milu Đukanoviću i DPS-u, u političkom smislu, mislio sam sve najgore. Ali oni su u određenim trenucima znali da pokažu kičmu i da se usprotive, za razliku od ovih danas“, rekao je Knežević.
Smatra da je Đukanovićev „udar na crkvu“ bio okidač njegovog pada, ali i da je tome doprineo „zamor političkog materijala u DPS-u“.
„Paradoks je da građevinski tajkuni koji su pomagali Đukanoviću sad pomažu pokretu Evropa sad (PES) i sad su u PES-u i pregovaramo s njima. Izgleda da je ovde lavirint – isti ljudi samo su promenili političke dresove i uvek su ljuti na nas“, rekao je, između ostalog, Knežević.
Glečeri u Švajcarskoj se za 2 godine istopili koliko i između 1960. i 1990. god (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
