Nemački kancelar Olaf Šolc izložen je sve većem pritisku unutar EU zbog odbijanja uvođenja zabrane uvoza energenata iz Rusije.
Na Samitu u Versaju zemlje poput Letonije jasno su stavle do znanja da je neodrživo protivljenje Berlina odluci o zabrani uvoza ruskih energenata.
Na Samitu su daleko udaljena mišljenja i u vezi zahteva Ukrajine za brzim prijemom u EU.
I po to pitanju je Šolc bio na strani onih koji su protivnici takve odluke.
Međutim, nemački kancelar je pre svega pod pritiskom zbog odbijanja uvođenja zabrane uvoza ruskog gasa, nafte i uglja.
„Uverena sam da moramo doneti odluku o zabrani uvoza ruskih energenata ako želimo da Vladimira Putina dovedemo za pregovarački sto i završimo ovaj rat“, rekla je letonska premijerka Krisjanis Karins.
I predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola kazala je da je neophodno poslati snažnu poruku i ograničiti ruski uvoz.
Obe su time stale na stranu zemalja kao što su Poljska i Litvanija, koje su se izjasnile u korist zabrane uvoza energenata iz Rusije.
Prema procenama briselskog „tink-tenka“ „Bruegel“, države EU trenutno dnevno plaćaju oko 420 miliona dolara za ruski gas, i oko 400 miliona dolara za naftu, pre svega zbog velike ovisnosti zemalja kao što su Nemačka, Austrija i Mađarska.
Šolc je na Samitu istakao da nemačka vlada razmatra kako da navede rusku vlast da okonča rat, ali istovremeno pazi da posledice po Evropu budu što manje.
Podršku protivljenju sankcijama u oblasti energije dobio je od austrijskog kolege Karla Nehamera, koji je naglasio da Austrija ne može reći da će odustati od ruskog gasa, kada joj je potreban.
Preuzmite android aplikaciju.
