Istoričar Stanislav Sretenović ocenjuje današnju posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca kao veoma važnu jer „dolazi nakon više godina bez prisustva jedne takve ličnosti na Balkanu“, a koja, kaže, sa sobom nosi i najteži politički nivo – usmeren ka Srbiji i verovatno zahtevima da uvede sankcije Rusiji.
Sretenović smatra da ti zahtevi možda neće biti izričiti i odmah primenljivi i dodaje da će među njima verovatno biti i deblokada bilateralnih odnosa na Zapadnom Balkanu.
„Poseta Šolca sa sobom nosi dva nivoa značaja, prvi nivo su bilateralni nemačko-srpski odnosi, a drugi multirateralni odnosi koji su vezani za region Zapadnog Balkana i Balkana uopšte, te evropske odnose“, kaže Sretenović za Tanjug.
On ukazuje da su nemačko-srpski odnosi opterećeni prošlošću i da je teško njihovo nasleđe, te da oni na simboličkom nivou mogu da se poboljšaju.
„U Beogradu postoji jedan redak simbol nemačkog poštovanja Srba, a to je nemačko groblje na Košutnjaku iz Prvog svetskog rata i spomenik koji su Nemci podigli svojim protivnicima, hrabrim srpskim vojnicima, kao što stoji na spomeniku iz 1915. godine. To je jedan simbol od koga može na tom imaginarnom nivou da se razvija nemačko-srpska saradnja i suočavanje sa prošlošću“, navodi Sretenović.
Sledeći nivo posete je ekonomski, navodi Sretenović i podseća da je Nemačka najveći investitor u Srbiji, sa oko 2,5 milijardi evra investicija.
„Sa druge strane, negde oko 750.000 Srba radi u Nemačkoj i doprinosi razvoju odnosa“, napominje Sretenović.
On ističe da će politički nivo ipak biti najteži i verovatno ispunjen zahtevima da Srbija uvede sankcije Rusiji, a odnosiće se i na deblokadu bilateralnih odnosa na Zapadnom Balkanu.
„I to se odnosi i na ostale zemlje, ne samo na Srbiju, već i na odnos Bugarske i Severne Makedonije, odnos unutar BiH između Republike Srpske i Federacije, između Srbije i Kosova i Metohije“, navodi Sretenović.
Važan faktor je i podrška Nemačke Otvorenom Balkanu, koju Sretenović očekuje.
Tu je i evropski nivo koji će se, prema njegovim rečima, svesti na nemačko izjašnjavanje povodom ideje francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici u koju bi ušle zemlje koje nisu EU.
„Verovatno ćemo dobiti nemačku potvrdu te inicijative. Pretpostavljam da će taj stav ići u prilog predloga Makrona i francusko-nemačkog para koji se i dalje vidi kao motor EU za mir“, kaže Sretenović.
Šolc će tokom dvodnevne posete Zapadnom Balkanu, posetiti i Grčku i Bugarsku, a na pitanje u čemu se ogledaju te posete, Sretenović odgovara da su usmerene na multirateralni regionalni deo, te da očekuje da će nemački kancelar pokušati da odvrati vrlo isključiv stav Bugarske prema perspektivi Severne Makedonije vezanoj za članstvo u EU.
„Što se tiče Grčke, Šolc ide tamo povodom regionalnog skupa i mislim da će tom prilikom dati podršku svim regionalnim inicijativama“, kaže Sretenović.
Naglašava, glavna poruka za Srbiju, ali i za sve aktere na Zapadnom Balkanu, biće da se „smire duhovi“ i da se radi na zajedničkoj saradnji i ekonomskom napretku.
„Da se ne ide ka zaoštravanju stavova, nego ka smirivanju duhova u perspektivi saradnje, koja ne mora da znači da narodi na Balkanu treba da se vole, ali u svakom slučaju poruka će biti – ako su Nemačka i Francuska uspele da prevaziđu svoju tešku prošlost, tako isto i narodi na Balkanu treba da urade“, smatra Sretenović.
Nemački kancelar će tokom dvodnevne turneje po Zapadnom Balkanu najpre posetiti Prištinu i Beograd, a potom Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.
Preuzmite android aplikaciju.
