Историчар Станислав Сретеновић оцењује данашњу посету немачког канцелара Олафа Шолца као веома важну јер „долази након више година без присуства једне такве личности на Балкану“, а која, каже, са собом носи и најтежи политички ниво – усмерен ка Србији и вероватно захтевима да уведе санкције Русији.
Сретеновић сматра да ти захтеви можда неће бити изричити и одмах применљиви и додаје да ће међу њима вероватно бити и деблокада билатералних односа на Западном Балкану.
„Посета Шолца са собом носи два нивоа значаја, први ниво су билатерални немачко-српски односи, а други мултиратерални односи који су везани за регион Западног Балкана и Балкана уопште, те европске односе“, каже Сретеновић за Тањуг.
Он указује да су немачко-српски односи оптерећени прошлошћу и да је тешко њихово наслеђе, те да они на симболичком нивоу могу да се побољшају.
„У Београду постоји један редак симбол немачког поштовања Срба, а то је немачко гробље на Кошутњаку из Првог светског рата и споменик који су Немци подигли својим противницима, храбрим српским војницима, као што стоји на споменику из 1915. године. То је један симбол од кога може на том имагинарном нивоу да се развија немачко-српска сарадња и суочавање са прошлошћу“, наводи Сретеновић.
Следећи ниво посете је економски, наводи Сретеновић и подсећа да је Немачка највећи инвеститор у Србији, са око 2,5 милијарди евра инвестиција.
„Са друге стране, негде око 750.000 Срба ради у Немачкој и доприноси развоју односа“, напомиње Сретеновић.
Он истиче да ће политички ниво ипак бити најтежи и вероватно испуњен захтевима да Србија уведе санкције Русији, а односиће се и на деблокаду билатералних односа на Западном Балкану.
„И то се односи и на остале земље, не само на Србију, већ и на однос Бугарске и Северне Македоније, однос унутар БиХ између Републике Српске и Федерације, између Србије и Косова и Метохије“, наводи Сретеновић.
Важан фактор је и подршка Немачке Отвореном Балкану, коју Сретеновић очекује.
Ту је и европски ниво који ће се, према његовим речима, свести на немачко изјашњавање поводом идеје француског председника Емануела Макрона о Европској политичкој заједници у коју би ушле земље које нису ЕУ.
„Вероватно ћемо добити немачку потврду те иницијативе. Претпостављам да ће тај став ићи у прилог предлога Макрона и француско-немачког пара који се и даље види као мотор ЕУ за мир“, каже Сретеновић.
Шолц ће током дводневне посете Западном Балкану, посетити и Грчку и Бугарску, а на питање у чему се огледају те посете, Сретеновић одговара да су усмерене на мултиратерални регионални део, те да очекује да ће немачки канцелар покушати да одврати врло искључив став Бугарске према перспективи Северне Македоније везаној за чланство у ЕУ.
„Што се тиче Грчке, Шолц иде тамо поводом регионалног скупа и мислим да ће том приликом дати подршку свим регионалним иницијативама“, каже Сретеновић.
Наглашава, главна порука за Србију, али и за све актере на Западном Балкану, биће да се „смире духови“ и да се ради на заједничкој сарадњи и економском напретку.
„Да се не иде ка заоштравању ставова, него ка смиривању духова у перспективи сарадње, која не мора да значи да народи на Балкану треба да се воле, али у сваком случају порука ће бити – ако су Немачка и Француска успеле да превазиђу своју тешку прошлост, тако исто и народи на Балкану треба да ураде“, сматра Сретеновић.
Немачки канцелар ће током дводневне турнеје по Западном Балкану најпре посетити Приштину и Београд, а потом Северну Македонију, Грчку и Бугарску.
Преузмите андроид апликацију.
