Šokantni rezultati američkog istraživanja pokazuju kako čak polovina odrasle populacije može imati niži IQ zbog štetnih nivoa izloženosti olovu u detinjstvu. U SAD-u je reč o oko 170 miliona stanovnika, a rezultati se mogu primeniti i na ostatak sveta.
Najnovije analize procenjuju da je izloženost olovnom benzinu pre nekoliko decenija uzrokovala kognitivna oštećenja i pad koeficijenta inteligencije u čitavoj populaciji.
Više od 170 miliona Amerikanaca koji danas žive možda je u detinjstvu bilo izloženo opasnim nivoima olova, što bi moglo uzrokovati probleme u razvoju mozga.
Kako bi odgovorili na složeno pitanje kako je korištenje olovnog benzina tokom više od 70 godina ostavilo trajan trag na ljudsko zdravlje, Aron Ruben i njegovi koautori Majkl Farland i Metju Hauer s Državnog Univerziteta Florida, odlučili su se za prilično jednostavnu strategiju.
Koristeći javno dostupne podatke o nivoima olova u krvi u detinjstvu u SAD-u, upotrebi olovnog benzina i statističkim podacima o stanovništvu, utvrdili su verovatni doživotni teret izloženosti olovu svakog danas živog Amerikanca.
Iz tih podataka su procenili uticaj olova na inteligenciju i proračun IQ bodova izgubljenih zbog izloženosti olovu. Istraživači su bili zapanjeni rezultatima.
Dakle, čak polovina populacije je imala zabrinjavajuće nivoe olova u krvi dok su bili deca, što je verovatno rezultiralo nižim IQ-om i dovodeći ih u veći rizik od drugih dugotrajnih zdravstvenih oštećenja. Čak se dovodi i u vezu s nasilnim ponašanjem i kriminalom.
Procenjeni rezultat olova u vazduhu, odnosno, spoja tetraetila, izračunali su istraživači, mogao bi biti smanjenje koeficijenta inteligencije odrasle populacije za prosečno 2,6 bodova po osobi.
„Milioni nas hodaju uokolo s istorijom izloženosti olovu“, rekao je u saopštenju za javnost Aron Ruben, koautor studije i doktorand na Univerzitetu Djuk.“
Čini se da se olovni spojevi unose u tela na različite načine koje još uvek pokušavamo da razumemo, ali to može imati implikacije na sam ljudski život jer, kao prvo, erodiraju ćelije mozga”, dodaju.
Potrošnja olovnog benzina naglo je rasla početkom 1960-ih i dosegnula vrhunac 1970-ih. Međutim, ispostavilo se kako je “zdravlje” automobila išlo na veliku štetu naše sopstvene dobrobiti.
Naučnici u studiji sugerišu da bi Amerikanci rođeni pre 1996. sada mogli biti izloženi većem riziku od zdravstvenih problema povezanih s olovom, kao što je brže starenje mozga.
Kao rezultat toga, Ruben i njegove kolege otkrili su da su svi rođeni tokom te dve decenije gotovo garantovano bili izloženi pogubnim nivoima olova iz plinova automobila.
Još je začuđujući bio uticaj na inteligenciju: izloženost olovu u djetinjstvu možda je od 1940-ih pa do danas umanjila američki kumulativni IQ za procenjenih 824 miliona bodova – gotovo tri boda po osobi u proseku.
Istraživači su izračunali da su u najgorem slučaju ljudi rođeni od sredine do kasnih 1960-ih mogli da izgube do šest bodova IQ-a.
Preuzmite android aplikaciju.
