Главна сезона малина у Србији давно је прошла, али у ариљским малињацима ово воће бере се до у касну јесен и то као допуна буџету произвођачима.
Пластеничка производња овог воћа нов је начин да малинари извуку максимум од плодова којих је због климатских промена и старости садног материјала све мање, пише агенција Рина и истиче да цена касних сорти у малопродаји достиже чак и 2.000 до 2.500 динара по килограму, док откупна варира током сезоне.
– Као нова алтернатива за будућност, малина у пластеницима је веома значајна. Пластеничка малина рађа два пута годишње – прва берба крајем маја и почетком јуна траје до краја августа, друга почиње почетком септембра и траје све до децембра.
Напољу је снег и минус, а у пластенику имамо малину. Холандска сорта „скy” је веома захвална – добра структура, издржљивост, одлична за транспорт. Французи желе „виламет”, Блиски исток више воли слатку „микер” сорту, рекао је за ову агенцију пољопривредни произвођач Александар Обрадовић.
За пластеничку производњу каже да јесте спас, али су улагања велика због чега веома мали број људи ради на овакав начин.
Очекујемо подршку државе и министарства како би се произвођачи мотивисали да пређу са традиционалног модела на заштићену производњу.
Стручњак за воћарство др Александар Лепосавић каже да је пластеничка производња малина добра ствар, али да је за овакву производњу потребно далеко више знања него код производње на отвореном пољу.
Према његовим речима, већа су улагања, али је и виша цена, јер је производ намењен свежој потрошњи. То је један од подстицаја за веће присуство оваквих система у нашој укупној производњи.
У слободној продаји на тржишту, посебно на друштвеним мрежама у групама које окупљају воћаре, продају се већ годинама и саднице малина које рађају до касно у јесен на отвореном, јер у свету расте тражња за малином у свим периодима године.
Лоши кредити у централној и југоисточној Европи пали на 28 милијарди евра
Преузмите андроид апликацију.
