Kako bi se građani oslobodili suvišne birokratije i šetnje od šaltera do šaltera NALED predlaže da se uvede jednošalterski sistem i bude u servisu za tehnički pregled.
Godišnje se u Srbiji proda više od 120 000 polovnih automobila. Da bi kupili vozilo građani moraju bar na četiri šaltera. Da prikupe svu dokumentaciju za prenos vlasništva i registraciju potrebno je oko 10 sati, a ako prodavac i kupac nisu iz istog mesta potrebni su i zamena tablica. Sve u svemu 15 dana čekanja. Kako bi se građani oslobodili suvišne birokratije i šetnje od šaltera do šaltera Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj predlaže da se prenos vlasništva vrši na jednom mestu, u servisu za tehnički pregled vozila.
NALED predlaže da kupac i prodavac zajedno idu u servis.
„Tako bi kupac i prodavac zajedno došli u servis. Mi predlažemo da postoji forma ugovora, koja se nalazi na sajtu MUP-a ili eUprave, a koju građani mogu da preuzmu, popune, potpišu. U servisu bi se i podnosio zahtev za izdavanje registarskih tablica i saobraćajnih dozvola i direktno se upućuje MUP-u. Na licu mesta bi se obračunavao porez i plaćale takse“, ističe Đurđija Petrović iz NALED-a.
Prema njenim rečima nakon odlaska u servis kupac bi dobio potvrdu da je podneo zahtev, potvrdu da je platio sve takse i poreze i nakon toga bi odlazio u MUP da preuzme saobraćajnu dozvolu ili bi ona mogla da bude poslata poštom.
Petrovićeva naglašava da je ovo princip koji postoji sa ciljem uspostavljanja jednošalterskog sistema.
„Tendencija u Evropi je da se administrativni postupci pojednostavljuju. Ovakav sistem postoji u Sloveniji i Hrvatskoj“, naglašava Petrovićeva.
Sada su za promenu tablica potrebna četiri dokumenta i tri takse. NALED predlaže da se broj dokumenata smanji na dva.
Saobraćajna dozvola, odnosno neki dokaz o vlasništvu automobila starog vlasnika i kupoprodajni ugovor koji bi i dalje ostao.
„Smanjile bi se potvrde o plaćenim taksama, potvrde koje dolaze iz Poreske uprave. Potrebno je digitalizovati ceo sistem i uvezati servis za tehnički pregled sa informacionim sistemom MUP-a“, poručila je Đurđija Petrović i dodala da se intenzivno radi sa nadležnim institucijama da taj predlog zaživi.
Prema njenim rečima, podaci iz 2020. godine pokazuju da se kupuje jako mali broj novih vozila, do 10 posto. Najveći broj vozila su polovna vozila iz Srbije ili vozila iz uvoza.
NALED je sproveo još jedno istraživanje u kome se kaže da je svaki drugi automobil u Srbiji ozbiljan zagađivač.
Podaci pokazuju da je svaki drugi automobil u Srbiji „euro 3“ ili niži standard. To znači da je svaki drugi automobil stariji od 17 godina.
„Euro 3“ ili 4 označavaju emisione standarde, odnosno koje količine zagađujućih materija odlaze u vazduh. Preporuka NALED-a je da se zabrani uvoz vozila sa oznakom „euro 3“.