Slovenija od danas preuzima predsedavanje Evropskom unijom, drugi put u njenoj istoriji. U narednih šest meseci ova zemlja će organizovati čak 18 skupova na visokom nivou. Na nekima bi trebalo da tema bude i integracija Zapadnog Balkana u Uniju.
Slovenija će kao glavni zadatak u drugoj polovini godine imati to da usaglašava izglasavanje zakonskih paketa Unije koji su u planu, da diktira raspored tema i pomaže u rešavanju eventualnih sporova, kao što je trenutni između Brisela sa jedne i Budimpešte i Varšave, sa druge strane.
Takođe, u planu su i važne teme koje se tiču ekološke i digitalne budućnosti Unije, a veoma ozbiljan zadatak za ovu alpsku zemlju biće učestvovanje u podeli raspoređene pomoći nakon pandemije, teške čak 750 milijardi evra, od čega pet milijardi od te sume ide baš Sloveniji.
Analitičari izazove vide i u bliskosti premijera Janeza Janše sa tradicionalnim blokom u Uniji, koji mnogi u Briselu posmatraju i kao nazadni kada su u pitanju ljudska prava. Ono što je najvažnije, a tiče se Zapadnog Balkana i Srbije je da se Slovenija čvrsto odredila tako da želi da pomogne integraciju regiona u Uniju.
Na to se u Ljubljani gleda kao na strateško i bezbednosno pitanje koje, kako veruju, zemlje članice koje su protiv proširenja ne vide. Kažu, imaju šest meseci da im promene pogled na to.
