U svetu se danas obeležava Međunarodni dan slepih, kod nas poznatiji kao Dan belog štapa.
U Srbiji se ovaj dan obeležava nizom aktivnosti, kojima članovi udruženja koja okupljaju slepe i slabovide osobe, žele da ukažu na probleme sa kojima se susreću.
„Imamo dosta barijera na trotoarima. Tu su reklame, frižideri i objekti manjih prodavnica, žardinjere. Ima i pasa lutalica na koje nailazim. Sva sreća, nije se ništa desilo, ali ih nekad štapom dodirnem jer spavaju na putu i samo se uplaše“, rekao je za Tanjug Danijel Todorović član pančevačkog Saveza slepih i slabovidih osoba.
Ružica Antić, predsednica Saveza slepih i slabovidih osoba u Pančevu, izjavila je za Tanjug da su problemi koje pokušavaju da reše – veliki. Od barijera na putu, pa do zapošljavanja osoba koje slabo vide ili su potpuno bez vida.
„Što se zapošljavanja tiče, to nam je najbolnija tačka. Naši ljudi završe i srednje škole i fakultete, međutim, jako teško dolaze do posla. Firme radije plaćaju penale, nego što će zaposliti slabovidu osobu. Ne gledaju da li osoba može da radi to što njima treba, nego jednostavno misle – invalidi, i to je to“, rekla je Ružica Antić.
Uz nove tehnologije, objasnila je ona, slepe i slabovide osobe se prilično dobro snalaze i na računarima, ali dok dokažu da mogu da rade nešto, već je zdrava osoba zauzela radno mesto.
Savez slepih Srbije ima 45 lokalnih organiizacija. U Vojvodini je 13, na AP Kosovu i Metohiji tri, a preostalih 29 je u ostatku Srbije.
„Lokalne organizacije imaju probleme sa finansiranjem. U Pančevu nemamo problem, ali je lokalnim samoupravama prepušteno da organizacijama daju koliko mogu novca i nema zakona koji bi precizno to definisao. Kad je zakon tu, sve bude lakše. Ministarstvo za rad i boračka pitanja finansira redovno sve naše aktivnosti, na mesečnom nivou, a lokalne samouprave treba da finansiraju naše materijalne troškove“, rekla je predsednica pančevačkog Saveza slepih i slabovidih osoba.
Ona je istakla i da bez lokalnih organizacija, slepe i slabovide osobe teško mogu da funkcionišu, jer im udruženja predstavljaju i pomoć i podršku da dođu do različitih prinadležnosti koje im država daje.
„Ne znaju ljudi gde da odu. Kod nas dobijaju sve informacije, tako da smo jako važni za građane. Svima smo pomogli da dođu do svega onoga što im je država odobrila. I to na šta imaju pravo, treba neko da im kaže šta im pripada i šta je potrebno da sve obezbede, da bi dobili pomoć države. Nije tako komplikovan put kada se zna gde se ide“, objašnjava Antić.
„Ja to smatram drugom kućom. Od malena sam u toj organizaciji, što zbog svojih roditelja, što kasnije zbog sebe“, objasnio je Danijel Todorović.
Ovaj mladi čovek ima roditelje koji su slepi, i on sam je genetski bio predodređen da izgubi vid. Progresivno je gubio vod od prvog razreda osnovne škole i danas vidi izuzetno malo, perifernim vidom, a i taj deo vida mu je mutan. Gradom se kreće uz pomoć belog štapa.
„Sreća u nesreći je da sam ranije video. I da znam stvari kako izgledaju, nisu mi nepoznate, i to mi dosta pomaže“, kazao je Danijel.
Završio je, kako kaže IT Akademiju, i do posla dolazi preko konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz projekte javnih radova.
„Na taj način mi izlaze u susret i trude se da bar ta četiri meseca u toku godine radim. A šta radim? Radim na kompjuteru administrativne poslove, menjam podatke u bazi naših članova, učlanjujem nove, ako nešto sistemski ne valja, to mogu da popravim, i znam dosta o kompjuterima“, kazao je Todorović.
Beli štap predstavlja simbol slobode, samostalnosti i poverenja, jer omogućava slepoj osobi da se kreće slobodno i sigurno.
Svetski dan obeležava se uz poruku da se slepim i slabovidim osobama prizna pravo na jednake šanse u svim oblastima života.
Preuzmite android aplikaciju.
