Predavanje sa degustacijom Slatki putopisi „Nezaboravni ukusi Srbije“ u utorak, 11. februara u Digitalnom omladinskom centru od 19:00 časova.
Slatko je delicija od dobro ukuvanog voća, nekih vrsta povrća ili latica jestivog cveća, u šećernom rastvoru visoke koncentracije. Obavezno je posluživano pre kafe u srpskim gradovima, u vremenskom rasponu od preko 200 godin
. Bilo je to prvo jutarnje posluženje svih ukućana koje se uzimalo uz čašu vode, kao i obavezno posluženje za goste, svakodnevno, a naročito za praznike.
Slatko se uzimalo i kao desert kada u kući nije bilo kolača. Nadasve, služeno je gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja, srdačnog gostoprimstva, kao reprezent nacionalnog identiteta i posebno građanske kulture Srba od sredine XIX veka.
Tegla slatka darivana je i u specijalnim prilikama kao veoma dragocen i cenjen poklon, za koji se posebno čuvala, a poznata je i narodna izreka: „Slatko započinje dan!ˮ koja govori o ovom ritualu posluženja, kao predznaku uspeha i maniru dobrog ophođenja prema sebi i okolini.
Slatko je verni pratilac kulturne izgradnje, reprezentacije i simboličkog, vrednosnog korpusa moderne Srbije nakon oslobođenja od Turaka.
Jedan od najstarijih domaćih brendova, ujedno i značajni nezvanični diplomata, pored šljivovice…
Prva žena koja je sama pripremala i posluživala slatko u Srbiji, bila je knjeginja Ljubica, koja je kao vrhovna domaćica u Ljubičevu, kako opisuje Felkis Kanic: prela, mesila, pekla hleb i kuvala slatko.
Njene lične osobine doprinele su da se slatko zapamti i utemelji kao značajan fragment i simbol najlepših društvenih ideala i nacionalnih karakteristika. Takođe, ono postaje deo zvaničnog protokola i na srpskom dvoru.
Kraljica Natalija Obrenović podučavala je zvaničnike kako da se posluže ovim proizvodom koji se na dvoru, kao domu Obrenovića, iznosio sa naročitom pažnjom.
Tako je bilo i u svakoj drugoj srpskoj kući, gostionici, hotelima, delikates se ponosno i ljubazno iznosio pred goste, a nošen je i kada bi nekom prilikom viđeniji ljudi dospeli u zatvor, što Kanic takođe beleži prilikom obilaska Požarevca.
U Jagodini čuveni pisac i etnolog posetio je i fabriku „Nacko Jankovićˮ koja je već u to doba proizvodila naročite posude za slatko, kao i bokale i čaše, kasnije otpremane za Beograd, u ulicu Vuka Karadžića, gde su bile veoma tražene.
Preuzmite android aplikaciju.
