У нашем граду постоји један кварт, наизглед сличан као и остали, али такав да својом топлином и садржајем не може да се укалупи ни у један једини калуп који имамо на памети када причамо о деловима града.
Данас ћемо вам представити Слану бару, место које се изградњом Сентандрејског булевара знатно приближило центру града, али је у себи сачувало ону присну и приградску атмосферу која нам је понекад свима потребна.
Ова градска четврт добила је назив по некадашњој мочвари која се налазила на овом простору. Ипак, не би ми били тако својствен народ да уз историјске чињенице о настанку немамо и неку непроверену, али занимљиву урбану легенду о формирању имена.
Приче које становници међусобно испредају нису проверене, али то не значи и да су немогуће. Наиме, према тим митовима, на простору где се сада налази ово насеље простирала се мрежа канала којима су веома често пловили теретни бродови.
Једном приликом неки од бродова који је превозио со се преврнуо па се неколико тона соли излило у воду. Даље можете да закључите сами… отуда назив Слана бара.
Сланобарци обожавају урбане легенде и митове те ћемо вас упознати са још једним који нам се посебно допао. Шушка се да је катедрала изграђена тачно на половини пута између две прве куће подигнуте у Новом Саду. Једна од тих кућа налази се у Петроварадину, док друга припада породици Цибулa са Слане баре.
Овакве приче само додатно подижу свест о значају Слане баре као кварта, како данас, тако и у историји и развијању нашег града.
Своје место под сунцем у овом крају пронашао је и прелепи Храм Вазнесења Господњег који из дана у дан, захваљујући црквеном особљу, окупља све већи број људи.
Отац Бранко Ћурчин, заједно са осталом братијом, непрестано се труди да додатно прошири уметничко благо овог храма, као и да што већи број младих призове цркви.
Посебна пажња се обраћа на Илиндан – црквену славу, када се организују многе свечаности и занимљив програм, те скоро сви становници овог насеља, као и придошлице из суседних, уживају како у црквеном дворишту, тако и у чаробној унутрашњости цркве.
Већ смо поменули да Слану бару од других квартова издваја та другачија, “приградска“ атмосфера иако се налази надомак центра. О каквој атмосфери причамо биће вам јасно ако се понекад на Петровдан прошетате овим крајем.
Слава се организује код Заветног крста, споменика подигнутог 1939. године у знак сећања на оснивање овог насеља.
Празници се овде обележавају у пуном сјају, са онолико присности и весеља колико имају само околна новосадска села када прослављају сеоске славе. Организује се чак и мали вашар, а мештани се потруде да сваке године надмаше себе када је у питању организација програма овим поводом.
Иако је променио име, кафић “Слани бар“ локалци ће заувек називати старим називом, како због навике, тако и због оригиналности овог назива којем су се годинама прилагођавали.
Ово насеље можемо издвојити по мноштву ствари, али једна од првих асоцијација која ће Новосађанима пасти на памет јесте спорт.
Слана бара дом је стадиона ФК “Пролетер“ и велике спортске хале у којој се налази други затворени базен у нашем граду, а такође је битно поменути да је Рукоментни клуб Војводина свој центар сместио управо овде.
Спортски центар “Слана бара“ домаћин је дечијег феситвала кратких позоришних форми “Театар на дар“ који сваке године окупља све већи број малишана и његова популарност вртоглаво расте.
Ово насеље ће ускоро красити и огромна културна станица “Барка“ у коју ће се преселити велики број активности, али и организовати многе нове које ће додатно обогатити културни живот становника Слане баре.
Да насеље не чини само инфраструктура и културни споменици показује и труд мештана који се огледа у заједничким акцијама месне заједнице у опремању и уређењу дечијих игралишта, шеталишта и других дестинација.
Преузмите андроид апликацију.
