Procenjuje se da će soja i kukuruz verovatno značajno podbaciti, dok se za suncokret očekuje solidan rod. Velike suše nisu uticale na prinos pšenice.
Suša već uzima danak na srpskim poljima i u voćnjacima. Sumorne slike od sunca spaljenih biljaka i plodova voća, kao i suva ispucala zemlja, posebno u delovima Vojvodine, nagoveštavaju da ćemo neizostavno zbrajati gubitke od ovako ekstremne nepogode koja je zahvatila i čitavu Evropu.
Postoji nadi da se ipak neće ponoviti katastrofalna 2012, kada je suša praktično prepolovila biljnu proizvodnju i unepovrat odnela oko dve milijarde dolara – na koliko je procenjen gubitak srpskog agrara u toj godini.
Do berbe kukuruza u Srbiji, za čije se prinose najviše strahuje, ostalo još oko mesec dana.
Pojedini stručnjaci smatraju da situacija s nedostatkom vlažnosti u zemljištu nije podjednako loša u svim delovima Srbije, kao i da bi ova godina, ukoliko uskoro bude padavina, mogla da bude nešto bolja od prethodne, takođe sušne.
Međutim, šanse da se drastičnije poboljša situacija s prinosima najznačajnijeg izvoznog poljoprivrednog proizvoda sve su manje, smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Procenjuje da će soja i kukuruz, usled visokih temperatura i nedostatka vlage, verovatno značajno podbaciti, dok za suncokret, koji je i inače najotporniji na manjak vlage, očekuje solidan rod od oko 700.000 tona, što je sasvim dovoljno za naše potrebe i izvoz.
„Velike suše nisu uticale na prinos pšenice u Srbiji. Bojim se da ćemo imati loše proizvodne rezultate kod ovih ostalih žitarica“ ističe Galetin. Prema njegovom mišljenju, oni će biti zadovoljavajući na nivou zadovoljenja domaćih potreba, ali s manjim izvoznim potencijalom.
Kako kaže, čak i da u ovom trenutku padne jedna ozbiljna kiša, ona najvećem broju hibrida kukuruza ne bi značila ništa.
„Kiša je zakasnila, možda može nešto malo da popravi prinos, ali ništa značajno“ smatra Galetin i dodaje da neke prognoze idu i dotle da se sadašnja situacija može porediti sa sušnom 2017, pa čak i katastrofalnom 2012. godinom. Ova godina prilično ga podseća na prošlu, kada je pšenica bukvalno „pobegla” od suše. Imali smo odličnu žetvu žita, a onda su došle julske suše koje već godinama prave problem.
„Sada imamo sličan scenario, ali mislim da je i nešto gore stanje. U 2021. kukuruz je rodio u proseku 5,9 tona po hektaru. Ako ove sezone budemo imali pet tona po hektaru, morali bismo da budemo zadovoljni. To bi bio ukupan rod od oko pet miliona tona. Naravno, u nekim regionima će biti bolje u nekim lošije.“ kaže Galetin.
Preuzmite android aplikaciju.
