Почетна > Србија
Србија

Скупштина усвојила буџет за 2023. годину

Посланици Скупсстине Србије усвојили су данас Закон о буџету за 2023. годину који предвиђа приходе од 1.843,4 милијарде динара и расходе од 2.107,4 милијарде динара.
Фото: Танјуг/Раде Прелић

Министар финансија Синисса Мали је рекао да је буџет развојан, јер, како каже, подржава даљи раст инвестиција, али и социјално оријентисан.

Како је истакао, пројекције буџета су конзервативне, прављене у складу са лошим економским прогнозама у свету и дају дозу предострожности како се последице евентуалне даље ескалације кризе не би одразиле на укупне економске перформансе земље.

Буџетом за 2023. годину, како је рекао, предвиђено је даље повећање пензија након новембарског раста, и то до 12,1 одсто већ у јануару, повећање плата у јавном сектору у истом месецу, у износу од 12,5 одсто, повећање плате за војна лица, официре, подофицире и војнике по уговору за 25 одсто, те раст минималне зараде од 14,3 одсто.

Министар је нагласио и да буџет предвиђа даље пореско растерећење зарада.

„Уз све то, буџет предвиђа наставак великих капиталних, инфраструктурних пројеката у области саобраћаја, здравства, заштите животне средине, спорта. Не одустајемо од великих јавних улагања и настављамо да градимо Србију и у оваквим околностима“, поручио је Мали.

Он је додао да су предвиђена важна и неопходна улагања у енергетски сектор, како кроз изградњу и обнову енергетске инфраструктуре, тако и кроз набавку свих врста енергената.

Буџетом је предвиђен фискални дефицит од 3,3 одсто БДП, што чини смањење у односу на пројектовани дефицит за ову годину, а резултат је пре свега увећаних издвајања за набавку енергената чија је цена на светском тржишту вишеструко порасла.

Процењени ниво јавног дуга на нивоу опште државе, како је рекао, смањује се и до краја 2023. године задржава на нивоу од 56,1 одсто БДП.

Он је истакао да очекује да следеће године привреда оствари раст од 2,5 одсто БДП, што би, како је објаснио, био добар резултат с обзиром на то да и јаче економије од наше клизе у рецесију.

Осим буџета, парламент је усвојо и пратеће акте као што је давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање.

Такође, у овом сету закона су усвојене измене и допуне Закона о буџетском систему, којим се предвиђају нова фиксална правила и Закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2021. годину.

Усвојен је и сет пореских и царинских закона – измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Закона о порезима на имовину, Закона о порезу на доходак грађана, Закона о порезу на додату вредност, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Закона о републичким административним таксама, Царинског закона, Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, Закона о електронском фактурисању и Закона о фискализацији.

Посланици су дали зелено светло за три ратификације које се односе на изградњу Дунавске магистрале, пројекат „Чисте енергије“ и на техничку сарадњу Србије и Шпаније у области инфраструктурних пројеката.

 

Prvi rezultati popisa ovog meseca,popunjeno više od 6,85 miliona obrazaca

Преузмите андроид апликацију.