На данашњој седници Скупштине Града Новог Сада изабран је нови градоначелник Новог Сада – Милан Ђурић.
За новог градоначелника Ђурића је предложила председница градског парламента Јелена Маринковић Радомировић.
За избор новог првог човека Новог Сада гласало се појединачно и анонимно. За избор новог градоначелника гласао је 71 од 78 одборника, 66 је било за, а 5 против, без уздржаних.
Осим новог градоначелника, на његов предлог именован је и заменик градоначелника Игор Црнобарац, као и чланови Градског већа.
- Члан Градског већа за буџет, финансије и инвестиције – Андријана Месаровић
- Члан Градског већа за привреду – Милорад Радовић
- Члан Градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци – Бранка Бежанов
- Члан Градског већа за управу, прописе и урбанизам – Милован Амиџић
- Члан Градског већа за комуналне послове – Здравко Јелушић
- Члан Градског већа за саобраћај и путеве – Александар Кравић
- Члан Градског већа за образовање – Дина Вучинић
- Члан Градског већа за културу – Далибор Рожић
- Члан Градског већа за здравство – Драган Стајић
- Чланица Градског већа за имовину и имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност – Мира Раденовић
Ко је Милан Ђурић, нови градоначелник „Српске Атине“?
Рођен је 20. јуна 1977. године у Новом Саду у ком је завршио Основну школу „Јован Поповић“, а потом и Гимназију „Исидора Секулић“.
На Правном факултету Универзитета у Новом Саду дипломирао је 2002. године и стекао звање дипломирани правник.
По завршетку факултета, радио је као адвокатски приправник, а након положеног правосудног испита постаје адвокат и од 2005. године самостално обавља адвокатску делатност.
Године 2012. изабран је за члана Градског већа Града Новог Сада за управу и прописе, и на тој функцији остаје два мандата све до 21. септембра 2020. године, када је изабран за заменика Градоначелника Града Новог Сада. Као, сада већ бивши заменик, упућен је у рад Градских управа, као и комуналног система града.
Обављао је и функцију члана Градске изборне комисије, члана Покрајинске изборне комисије и члана Радног тела Републичке изборне комисије.
Од 2012. године био је члан Социјално-економског савета Новог Сада, као представник Града Новог Сада.
Поред наведеног, био је и члан УО Фудбалског клуба Војводина, члан и потпредседник Скупштине Фудбалског клуба Војводина, члан Скупштине друштва ДЕС Нови Сад, председник Скупштине и заступник градског капитала Сајма ад, председник Радне групе за уређење Алмашког краја.
Говори енглески језик, велики је љубитељ фудбала, ФК Војводине, природе и активног одмора. Слободно време најчешће проводи у природи, у друштву породице и пријатеља.
Вреди осврнути се и на протеклу деценију коју је обележио Милош Вучевић. Шта је урађено за време, сада већ бившег, градоначелника Новог Сада?
Здравство
Најпре осврт на најважнију ставку, а то је здравље грађана. Новосадско здравство је у последњих 10 година доживело значајан преображај, па је Клинички центар Војводине реконструисан, а на Мишелуку је „никла“ и нова болница која сада служи за третирање ковид пацијената, а након тога добиће својство опште болнице.
Дом здравља на Лиману потпуно је реновиран и постао је најсавременији, уједно и највећи објекат примарне заштите у Србији.
Адице су такође добиле свој Дом здравља, а у току је и изградња новог објекта у Видовданском насељу, чиме ће бити заокружен препород здравства у Новом Саду.
Животни стандард
Након здравља, најважнија ствар за многе је новац и стално запослење. Грађани Новог Сада 2012. године бележили су просечна нето примања од свега 47.000 динара, док последњи доступан податак из августа 2021. године говори да је просечна нето плата у граду 73.000 динара.
Последња деценија „донела“ је 11.500 нових радних места, а у Новом Саду је од 2012. до 2019. године незапосленост пала за 54 одсто. Приказано у бројкама, било је 29,8 хиљда незапослених Новосађана, а сада их је 13,9 хиљада, а имајте у виду да број становника расте.
Животна средина
Број становника расте, а уз примања и здравство важно је и животно окружење у ком Новосађани живе. У заштиту животне средине уложено је преко 2,5 милијарде динара, а значајне инвестиције представљају и уређење Дунавског парка, изградња новог парка на Новом насељу, као и изградња више десетина „урбаних џепова“, тачније мини-паркова по граду.
Такође, уређењем бројних постојећих, и креирањем нових бициклистичких стаза достигнута је бројка од 100 километара бициклистичких стаза у Новом Саду, што даје могућност грађанима да безбрижно и безбедно користе своје двоточкаше у циљу мањег загађења и здравијег живота.
Образовање
Једна од најважнијих, али и најскупљих ствари је образовање, како за оне који се образују, тако и за њихове родитеље. Град је у последње две године финансирао боравак у вртићу за чак 17.000 малишана, а ти малишани бораве у најбољим условима.
У последњој деценији изграђено је више нових вртића на разним градским локацијама, свеукупне површине од скоро 35.000 квадрата.
Такође, вредно је поменути и бесплатне уџбенике за ђаке прваке, чиме се родитељи растерећују финансијских потешкоћа приликом нових школских почетака који су сами по себи изазовни.
Град је богатији и за нову Музичко-балетску школу, која у свом склопу има и Концертну дворану, која је већ на располагању бројним светским, европским, али и домаћим уметницима и оркестрима који у њој имају своје наступе.
Реконструкција најважнијих тачака града
Да Нови Сад буде град за разгледницу потребна су улагања у његове најпрепознатљивије локације, па је тако испред Српског народног позоришта „никао“ нови Позоришни трг.
Преко пута СНП-а, вечито градилиште зграде Поштанске штедионице коначно је претворено у функционални објекат којим ће располагати Пошта Србије.
Такође, 2018. године поново је изграђен Жежељев мост, чији је истоимени претходник срушен приликом НАТО бомбардовања 1999. године.
Трг Републике добио је импозантан споменик посвећен краљу Петру Првом, а сређене су и бројне фасаде многима и најпрепознатљивије Дунавске улице у центру Новог Сада.
Железничка станица реконструисана је после више од 60 година, а њено ново „рухо“ дошло је упоредо са доласком новог брзог воза и брзе пруге у Нови Сад.
Изградња четвртог и петог моста, нових булевара и растерећење саобраћајница
Коначно је започета изградња четвртог моста који ће повезати Булевар Европе и Сремску Каменицу и тиме растеретити Мост слободе, и то 60 година након што је први пут стављен у урбанистички план.
Исто ће учинити и пети мост који ће повезати Петроварадин са Радном зоном Север 4 и тако индустријски саобраћај спровести ван града директно до индустријских зона.
Индустријске зоне
Када говоримо о индустријским зонама, важно је рећи да је у Радну зону Север 4 уложена рекордна количина средстава, такође, отворена је и Радна зона Каћ, а у развоју је и Радна зона Футог.
Улагањима и у Радне зоне Север 1, 2 и 3 направљен је значајан напредак у очувању и реанимацији новосадске индустрије, а томе је допринео и долазак нових фабрика.
Нове компаније, нова радна места
У новосадске радне зоне доселили су се европски и светски гиганти као што су Лир, Континентал и Нидек. Отворена су нова радна места у индустријској зони, а Континентал је поред фабрике у Новом Саду отворио и свој развојни центар.
Развојни центар битан је јер запошљава младе инжињере директно са ФТН-а, пружајући им шансу да у свом граду раде посао у струци по највишим стандардима и са веома великим примањима.
Развој Новог Сада у водећи град ИТ индустрије у региону
Поред развојног центра компаније Континентал, долазак других гиганата из ИТ света као што су ВегаИТ, „3lateral“, као и развој Научнотехнолошког парка, поставили су Нови Сад у врх ИТ индустрије у региону, али и шире.
Студенти превасходно ФТН-а добили су прилику да још на студијама почну да раде у својој струци у великим предузећима, а што је још важније, у свом граду.
Рад на решавању проблема са паркингом
У центру града отворено је питање решавања проблема са паркингом, а решење је стигло у виду изградње чак три подземне гараже, од које су две већ започете, а трећа чека свој пројекат.
Увелико су у току радови на гаражи у Улици Модене, као и радови на гаражи код зграде Бановине, а ове две гараже заједно ће моћи да приме нешто више од 400 возила.
Насеље за безбедњаке
На локалитету Југовићево изграђено је 12 стамбених објеката за колективно становање, са укупно 1972 стамбене јединице.
Сваки од станова биће додељен припадницима безбедносних снага Републике Србије који нису имали решено стамбено питање.
Европска престоница културе
Нови Сад постао је први град који не припада држави Европске уније, а проглашен је Европском престоницом културе.
Ипак, није у питању само назив, већ је та прилика искоришћена да се изгради више Културних станица широм града и приградских насеља (Лиман, Еђшег, Свилара…), град је добио и Креативни дистрикт на Лиману 4, а културна сцена Новог Сада је оживела.
Управо је у току Калеидоскоп културе који сваке године град претвара у центар аудио-визуелне уметности у региону, а уз високи статус Српског народног позоришта, којем друштво праве још два позоришта у граду, Нови Сад је заиста постао место препознатљиво по култури и уметности.
Brojali smo mostove „u komšiluku“ – da li Novom Sadu trebaju novi mostovi? (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
