Ovogodišnji prinos kukuruza u južnobanatskim atarima, prema procenama struke, bio je skromnih 4,7 tona po hektaru, iako je bilo najava da će biti još gore.
Toliko otprilike iznosi i prosečan rod kukuruza po hektaru u ostalim delovima zemlje, koji je ove godine smanjen zbog suše.
Savetodavac Poljoprirdno-savetodavne službe Instituta „Tamiš“ Jan Babka za Tanjug navodi da se rod u južnom Banatu kretao u veoma velikim rasponima, između dve i devet tona, što je povezano sa količinom padavina u određenim delovima atara.
Kaže da je na delu južnog Banata koje pokriva ta služba bilo 73.200 hektara pod kukuruzom i da je od samog početka bilo problema s razvojem biljke.
„Iz godine u godinu ponavljaju se iste pojave, pre svega sušno proleće sa nedostatkom padavina, a došlo je i do veoma rane pojave visokih tempertatura od blizu 30 stepeni početkom maja, kao i čestih temperaturnih kolebanja, što je dovelo do lošijih uslova za rast biljaka“, navodi stručnjak.
Dodaje da je kasnije došlo do neujednačenog razvoja, a problemi su kulminirali u julu i avgustu zbog ekstremnih temperatura i tako slabe billjke nisu mogle da dobro naliju zrno, bez obzira što je oplodnja bila veoma dobra.
„Poslednjih godina ima problema sa korovima, pa je zbog neujednačenih biljaka bilo teško odrediti pravi momenat za tretmane herbicida, a u takvim sušnim uslovima oni imaju i slabiji efekat“, kaže Babka.
Dodaje da je u poslednjih 10 godina sve cešća pojava rezistentnosti korova naročito divljeg sirka, pa se može reći da pored suša, visokih temperatura i neujednačenosti padavina, i to dovodi do umanjenja prinosa.
On naglašava da su na parcelama gde se više vodi računa o borbi protiv korova bolji i prinosi.
„Veliki broj proizvođača još uvek ne shvata značaj antirezistentskih strategija i neophodnost dodavanja u plodored novih kultura, pre svega strnih žita, pa i uljane repice na račun kukuruza, a u tehnologiji proizvodnje postoje rešenja da se i hemijskim putem bori protiv korova“, kaže Babka.
On je rekao da su otkupne cene kod većine kultura značajno veće, ali ne spori da troškovi neumitno rastu.
Dodaje da kod pokretanja proizvodnje nije bilo tako velikih povećanja, kao kada je reč o gorivu i đubrivima, pogotovo azotnih, zbog čega su mnogi i pribegavali redukuciji nekih mera.
„Poskupljenje semena, hemije i drugih inputa tek treba se ostavi posledice pa se više plašim za sledeću godinu i mislim da će biti mnogo teža u ekonomskom smislu“, poručuje Babka i zaključuje da, ipak, neće biti nestašica hrane, zato što bi ukupne proizvedene količine mogle da budu dovoljne i za život i za izvoz.
Poljoprivredni proizvođač Marko Škrbić iz sela Jabuka kod Pančeva, koji je predsednik tamošnjeg udruženja ratara, ističe da su kiše zakazale kada su bile najpotrebnije, tokom nalivanja zrna.
„Na našim atarima situacija je veoma šarena: tamo gde je bilo padavina ponešto je rodilo, oko pet-šest tona po hektaru, a gde je nije bilo nikako, jedva se nakupilo dve tone i to uz primenu sve neophodne agrotehnike“, kaže ovaj ratar.
Dodaje da, s druge strane, trenutna otkupna cena kukuruza nije tako loša i na berzi iznosi do 40, premda se tu čeka isplata, dok otkupljivači plaćaju „na ruke“, ali dinar do dva manje.
Škrbić napominje i to da su trokovi proizvodnje kukuruza po jednom hektaru tokom sezone u ovakvim okolnostima bili više nego ogromni.
„Tako vreća, recimo, “pionirovog“ semena sa 25.000 zrna poskupljuje sa oko 7.800 dinara na 10.000, što na oko tri vreće po hektaru iznosi 30.000 dinara, pa još toliko za oko 300 kilograma NPK đubriva, za hemiju oko 15.000, za naftu 20.000, a zakup zemljišta je oko 50.000, što sve ukupno, bez amortizacije i rada, iznosi oko 150.000 dinara i ako ste na hektaru dobili pomenute dve tone, što je oko 70.000 zarade, upravo toliko ste i izgubili“, kaže Škrbić.
On ističe da ove sezone, kao i uvek kada je suša, nije bilo štetočina ili nekih većih bolesti.
„Nažalost, imamo drugi problem, jer nas po svemu sudeći čeka veoma teška sledeća godina: đubrivo je već papreno poskupelo, kao i gorivo, a seme, koje košta za 15 odsto više nego lane, prema najavama kooperanata, skočiće za još toliko, a pritom nećemo kao nekad moći da biramo hibride kako nam volja“, kaže ovaj mladi ratar.
Njegov kolega Marko Bojtar, predsednik Udruženja Dolovački paori i član urpavnog odbora Banatske asocijacije poljoprivrednika, kaže da je ova godina u dolovačkom ataru, koje spada u najveće u Vojvodini sa 14.000 hektara, jedna od najgorih u 40 godina karijere.
„Nisam doživeo goru sezonu u životu, počev od klimatskih uslova pa do situacije oko energenata i đubriva, što se na pšenici reflektovalao nešto blaže, a na soji, suncokretu i kukuruzu katastrofalno“, kaže ovaj ratar.
On navodi da su prinosi u dolovačkom ataru bili različiti u zavisnosti od količine padavina, pa su tako gde je bilo kiše išli da oko pet na hektaru, a bilo je njiva koje su čak na kraju ostale neobrane.
Preuzmite android aplikaciju.
