Dečak, tinejdžer, koji satima sedi za kompjuterom i igra igricu ne obazirući se na stvaran svet oko sebe. To je najčešće odgovor koji ćete dobiti na pitanje ko je gejmer. Ali to je i zabluda.
Naime, istraživanje koje je nedavno sproveo „Ipsos” o demografiji gejmera u Srbiji, pokazalo je da ih ima i u mlađoj i u starijoj populaciji, kao i da ih je gotovo jednako i među muškarcima i među ženama.
Preciznije, u Srbiji je gotovo svaka druga punoletna osoba gejmer, a 43,5 odsto su – gejmerke. U video-igrama uživa gotovo četvrtina onih koji su bar formalno stekli uslov za penziju – naime, 23 odsto starijih od 66 godina igra video-igre.
Ova groznica zahvatila je čitavu planetu, pa je e-sport, kako se naziva takmičenje u video-igrama, postao isplativiji od klasičnog sporta. Prvi na listi najplaćenijih e-sportista je Danac Johan (Johan „N0tail” Sandstejn), koji je na turnirima zaradio više od sedam miliona američkih dolara, takmičeći se u jednoj od najpopularnijih e-sport igara „Dota 2”.
Da su video-igre isplativ biznis, a ne gubljenje vremena postalo je jasno sa „Nordeusom” i Brankom Milutinovićem, koji je stvorio jednu od IT kompanija koje su se najbrže razvijale, a onda je prodao za 378 miliona dolara.
U Srbiji, prema podacima Asocijacije industrije video-igara Srbije (SGA), postoji oko 150 kompanija, studija i timova koji proizvode video-igre. Najviše ih je u najvećim gradovima – Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a iz njihovih kuhinja najčešće izlaze video-igre za mobilne telefone.
„Prema prošlogodišnjim podacima, gejming industrija u Srbiji zapošljava oko 2.500 ljudi, a svaka treća osoba je ženskog pola. I ne samo to, žene čine polovinu svih vođa timova. Dakle, ne samo da su prisutne u ovom poslu, nego su i ravnopravne. Ova statistika svrstala nas je u tri zemlje u Evropi, uz Hrvatsku i Rumuniju, sa najvećim brojem žena u gejming industriji. Recimo, jedna Francuska ima tek 14 odsto žena“ objašnjava Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka Asocijacije industrije video-igara Srbije (SGA).
Preuzmite android aplikaciju.
