Након седнице Савета безбедности Уједињених нација одржане синоћ, поводом шест месеци од почетка рата у Украјини и Дана независности те земље, 58 држава усвојило је заједничку изјаву у којој захтевају хитан прекид непријатељстава „иницираних руском инвазијом на Русију“.
Међу онима који су подржали изјаву су земље Европске уније, САД, Велика Британија, Грузија, Турска, Швајцарска, као и неколико земаља Азије и Латинске Америке, преноси Тас с.
Текст документа новинарима је у седишту УН у Њујорку прочитао стални представник Украјине при УН Серхиј Кислица.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш је током седнице Савета безбедности упозорио да је „проглашена узбуна“ и поновио да је веома забринут због војних активности у подручју нуклеарне електране Запорожје на југу Украјине, највећег европског атомског постројења, преноси Глас Америке.
„Свака даља ескалација могла би да доведе до самоуништења. Потребно је обезбедити електрану која треба да буде организована као цивилна инфраструктура“, рекао је Гутереш.
Говорећи о утицају на цене хране и горива, навео је да се последице „бесмисленог рата“ осећају с далеко ван Украјине.
Ако не стабилизујемо тржиште ђубрива 2022. године, 2023. једноставно неће бити довољно хране“, упозорио је генерални секретар.
Украјински председник Володимир Зеленски у обраћању путем видео линка обавестио је учеснице седнице о ракетном нападу Русије на железничку станицу у украјинском региону Дњепропетровску.
Он је позвао украјинске савезнике да „помогну окончање руске агресије“, истакавши да је потребно да Русија одговара за своје поступке и страдања која је изазвала.
Руски амбасадор при УН Василиј Небензња успротивио се обраћању украјинског председника Зеленског.
Рекао је да се не противи учешћу украјинског председника, већ томе што заседању не присуствује лично.
Тринаест чланица Савета безбедности одлучило је да Зеленском буде одобрено да се скупу обрати путем видео линка, Русија је била против, а Кина уздржана.
Преузмите андроид апликацију.
