„Mogu da razumem da je neka zemlja neutralna, ali je važno na čijoj je strani neutralna”, izjava je koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu. Posle decenija neutralnosti, Finska, a verovatno i Švedska, na putu su da, u jednom od najdramatičnijih geopolitičkih zaokreta, odustanu od tradicionalne politike nordijskog mira i da najavom ulaska u NATO iscrtaju nove konture evropske bezbednosti.
Očekivano napuštanje neutralnosti, koja se zasnivala na uverenju da se mir bolje čuva bez otvorenog svrstavanja, direktna je posledica straha od prelivanja ukrajinskog rata. Prošle godine istraživanja su pokazivala da tek 26 odsto Finaca želi u NATO. Taj procenat je sada skočio na 68. Slično je i u Švedskoj, gde je većina građana „za” – što pre ruske invazije nikada nije bio slučaj.
„Rusija nije sused kakvog smo zamišljali”, izjavila je finska premijerka Sana Marin, pa je gotovo sigurno da će njena zemlja zatražiti članstvo. Konačna odluka biće doneta danas. Prvo se očekuje da svoju saglasnost da predsednik Sauli Ninisto, a potom sledi odluka parlamenta, koji neće glasati, već će šefovi stranačkih grupa saopštiti stavove svojih partija.
Finska je 1939–1940. bila meta Staljinovog režima kad je napao Sovjetski Savez, a posle njegovog raspada otvoreno se pridružila Zapadu, iako je, kao i Švedska, sačuvala politiku vojne neutralnosti. Ova zemlja deli 1.300 kilometara granice s Rusijom, a drugi najveći ruski grad, Sankt Peterburg, samo je 170 kilometara daleko od te granice. Moskva poluostrvo Kola smatra strateškim bastionom svoje nacionalne bezbednosti i tu je komanda ruske Severne flote.
Šef finske diplomatije Peka Havisto izrazio je ranije nadu da će sličnu odluku u isto vreme doneti i Švedska. Dve zemlje su članice Evropske unije i već imaju snažno partnerstvo s NATO-om, učestvuju u zajedničkim vežbama, čak i u strateškom i operativnom planiranju.
Na Vol Stritu zbrisano više od 7 milijardi dolara ove godine
Preuzmite android aplikaciju.
