Ono što je nekada bila prodaja na trotoarima i haubama automobila, danas je trgovina na internetu. Siva ekonomija se preko noći preselila sa ulica na društvene mreže i oglase na internetu, gde se nude razni proizvodi sumnjivog kvaliteta i nepoznatog porekla. Inspektori su morali u hodu da se prilagođavaju. Obilazak uličnih tezgi i uhođenje nelegalnih trgovaca, zamenili su kompjuterskim veštinama.
Sa dupliranjem broja transakcija putem interneta, ubrzano raste i nelegalna trgovina, kaže Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore, koja je obezbeđivanjem softvera pomogla tržišnoj inspekciji da se osposobi za kontrolu nelegalne trgovine na internetu.
Primera radi, 2019. godine bilo je sedam miliona transakcija, a promet robe iznosio je 17 miliona dinara. Dok je u prvih šest meseci 2021. broj transakcija povećan na 18 miliona, a promet robe na 38 miliona dinara.
Koliki je udeo nelegalne trgovine na internetu u sivoj ekonomiji?
Teško je reći, jer različita istraživanja daju različite podatke. Ono što možemo da vidimo jeste da se kompletna ulična i pijačna trgovina preselila na internet. Trguje se ili putem oglasa ili preko društvenih mreža. Veliki izazov za sve državne organe na svetu pa i naše, upravo je prelazak trgovine na internet i ulazak u trag nelegalnim tokovima robe. Uočili smo da inspekcijske službe u našoj i drugim zemljama, nemaju tu vrstu kapaciteta, ni tu vrstu softvera i hardvera koji mogu da prate internet trgovinu počev od oglašavanja, skladištenja i distribucije proizvoda.
Kada je 2019. počeo da se primenjuje koordinisani inspekcijski nadzor nad nelegalnom internet trgovinom naši inspektori su imali kapacitet da isprate 300 oglasnih poruka za godinu dana. Uz upotrebu naprednih softvera, obuku i specijalizaciju inspektora za više od 100 puta je povećan njihov kapacitet. Oni sada godišnje kontrolišu 32.200 oglasnih poruka.
Koji je motiv Američke privredne komore da se uključi u ovu priču?
Jedna od prvih stvari koju smo od nastanka komore pratili je zaštita prava intelektualne svojine. U interesu naših članica je da se štite ova prava. To je bio početak našeg dodira sa nadzornim organima kao što su tržišna inspekcija, carina, poreska policija ili MUP za viskotehnološki kriminal. Kada je 2013. i 2014. eksplodirala siva ekonomija proširili smo polje našeg delovanja na kompletan nadzor nad sivom ekonomijom. Našim kompanijama čiji proizvodi su prodavani na nelegalnom tržištu ili su krijumčareni, bilo je u interesu da učestvuju u kreiranju zakona o inspekcijskom nadzoru kao i boljoj koordinaciji inspekcijske kontrole između različitih nadzornih službi. Tako smo došli i do nelegalne trgovine na internetu jer smo još 2018. uvideli da se na internet seli nelegalna trgovina i da je to kanal koji nije dovoljno nadgledan. Naše kompanije želele su da pomognu državi da se ojačaju kapaciteti inspekcija.
Koje vrste nelegalne trgovine su najrasprostranjenije na internetu?
Trgovina sportskom garderobom, i generalno obućom i odećom. Naravno, ima i različitih falsifikata od kućne hemije do kozmetike. Prilično je rasprostranjena trgovina lekovima i medicinskim sredstvima putem interneta, što inače predstavlja krivično delo. Prodaje se dosta i duvanskih proizvoda i alkoholnih pića. Za svaku državu to je važno jer je reč o akciznim proizvodima, čijom trgovinom se direktno oštećuje budžet.
Preuzmite android aplikaciju.
