Док јесен доноси промене у бојама лишћа и температурама, многи људи су инспирисани да донесу промене и у свом окружењу. Често то подразумева јесење чишћење, сређивање дома и припрему за хладније дане. Међутим, за неке, ова сезона може да подсети на дубљи изазов – синдром кућног нереда.
Синдром кућног нереда, или како га још називају “синдром неуредног дома” (енг. месс хоусе сyндроме), није само спорадично занемаривање кућних обавеза. То је стање које се развија током времена, а често има дубље корене у детињству и односу са родитељима.
Људи који пате од овог синдрома често су одрасли у породицама где се није придавала пажња одржавању реда и хигијене или је, с друге стране, постојала претерана строгост у захтевима за чистоћом.
Синдром нереда треба разликовати од једног сличног синдрома, а то је синдром скупљача или, тачније, „згртача” (енг. хоардинг сyндроме). То су људи који у простору у којем живе гомилају непотребне ствари, за које мисле да ће им можда једном затребати. Док су „згртачи” особе које су често у детињству доживеле тешко сиромаштво, немаштину или проживеле рат, „неуредни” су као деца били занемарени или размажени. У оба случаја „неуреднима” њихови родитељи нису помогли да развију навику одржавања реда и хигијене личног простора.
Одрастање у таквим условима може резултирати недостатком развијања навика одржавања реда и чистоће. Када ове особе постану самосталне и живе саме или са цимерима, њихов дом често постаје жртва ових навика. Чишћење и одржавање простора постаје све теже, а неред се нагомилава. Јесен може бити време када се синдром кућног нереда испољава. Покушај сређивања дома може се чинити као огроман напор и изазвати стрес и анксиозност.
Важно је разумети да синдром кућног нереда није само естетски проблем. Неред у дому може негативно утицати на ментално здравље појединца. Стрес и осећај беспомоћности могу се појачати како неред постаје све већи. Такође, друштвена изолација може бити последица овог синдрома, јер особе које се осећају срамно због нереда често избегавају да приме госте или чак излазе из свог дома.
Савет психолога може бити од велике помоћи особама које се суочавају са синдромом кућног нереда. Постављање малих циљева за сређивање дома, као и постепено развијање навика одржавања реда, може бити корак ка промени. Такође, важно је разумети да се синдром неуредног дома може превазићи, а јесен може послужити као подсећање да свако може да направи корак ка бољем и чистијем окружењу.
Као што психолог Џордан Питерсон сугерише, “Прво уреди своју собу па тек онда крени да се бориш за бољи свет.” Ово правило се не односи само на физички простор, већ и на ментално здравље и способност да донесемо позитивне промене у својим животима. Јесен може бити време када се суочавамо са својим нередом, како у физичком простору, тако и у сопственим навикама и мислима, и када доносимо одлуке које ће нас водити ка сређенијем животу.
Преузмите андроид апликацију.
