Менаџер за регулаторну реформу НАЛЕД-а Александар Симић изјавио је данас да дуготрајна чекања камиона на границама са ЕУ и увођење нових шенгенских правила представљају озбиљан изазов за српску извозно оријентисану привреду.
Он је на панел дискусији “Привреда Србије у 2026: Макроекономски трендови и очекивања”, у организацији НАЛЕД-а и Владе Шведске, рекао да извозне процедуре на граници Србије имају “хроничну и акутну димензију”.
“Хронични проблем су дуготрајна чекања камиона са робом на граничним прелазима ка ЕУ, што је присутно годинама, па чак и деценијама. Колоне теретњака дугачке и по неколико километара постале су уобичајена слика, а то генерише значајне трошкове за привреду извозно орјентисану”, рекао је Симић.
Према његовим речима, анализе из ранијих година показују да три сата додатног чекања на граници имају ефекат као да компанија плаћа додатну царину од два одсто.
“То практично поништава део користи које имамо од споразума о слободној трговини”, нагласио је Симић.
Он је подсетио и да две трећине српског извоза завршава на тржишту ЕУ, док додатних око 15 одсто иде у ЦЕФТА регион, што, како је нагласио, јасно показује где се Србија економски налази и колико је важно да проток робе ка ЕУ функционише без застоја.
Симић је као акутни проблем, односно највећи изазов за транспорт навео то да од 10. априла стартује примена “Entry/Exit” система на шенгенским границама који подразумева стриктно праћење правила боравка од 90 дана у оквиру 180 дана.
Према његовим речима, професионални возачи се тренутно третирају исто као туристи, што може довести до тога да велики број возача из Србије неће моћи да уђе у ЕУ.
“То отвара озбиљан ризик за континуитет транспортних токова. Србија се већ суочава са недостатком између 10.000 и 20.000 професионалних возача, а ово додатно компликује ситуацију”, упозорио је Симић.
Он је оценио и да нова трговинска правила ЕУ краткорочно представљају баријере, али дугорочно могу да буду развојна шанса.
Према његовим речима, држава би требало да пружи циљану подршку кроз специјализоване фондове и регулаторно усклађивање, како би домаће компаније остале део европских ланаца вредности.
“Неизвесност, непредвидивост и неповерење су три ствари које економија не воли. Зато је важно да се што пре дође до одрживих решења, како би српска привреда задржала стабилан приступ свом најважнијем тржишту”, закључио је Симић.
Партнер КПМГ-а Урош Милосављевић рекао је да се земља економски налази у интересантном тренутку, односно да се дигитализација није завршила, а вештачка интелигенција и агенда одрживости су покренуле нову индустријску револуцију.
“Прилагођавање ће бити неминовно како за компаније тако и за све остале релевантне институције и банке. Видим тему одрживости као предуслов конкурентности у свету ка коме идемо. Потребно је структурисати активности кроз доношење усмеравајуће регулативе”, рекао је он.
У том контексту, према речима Милосављевића очекују се измене Закона о рачуноводству и преузимања регулативе која на нивоу ЕУ обавезује компаније да извештавају о одрживости, што се очекује да буде пренето и у домаћи правни систем.
Панел дискусију “Привреда Србије у 2026: Макроекономски трендови и очекивања, организовао је НАЛЕД, уз подршку Владе Краљевине Шведске у оквиру које је разговарано о макроекономским очекивањима и привредним кретањима за 2026. годину у Србији и свету. Догађај је организован у просторијама КПМГ, члана председништва Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а.
Моди се огласио на српском језику: Погледајте шта је поручио након састанка са Вучићем (ФОТО)
Преузмите андроид апликацију.
