Vrlo dobro smo upoznati sa činjenicom da su Srbi vrlo dobri, ako ne i fantastični, domaćini!
Kada nam neko dođe u goste tada iznosimo najbolje šta imamo da ponudimo, a za sebe ostavljamo najoskudnije delove trpeze. Zato nije čudno da kada je za ručak pile, domaćica gostu iseca najsočniji deo, batak, a sebi ostavlja šiju.
Međutim, šta pred gosta izneti kada je trpeza posna, a da se ne obrukate?
Ukoliko ste vernik, znaćete da se bogatstvo trpeze ne meri prema onome šta imate na njoj, već prema ljudima koji se za njom nalaze. Jedna od najbogatijih trpeza u toku godine je upravo ona koju postavljamo na Badnje veče.
Domaćicama ponekad zasmeta jer svi obroci na ovaj dan moraju biti posni, te pomisle kako bi im sjajno leglo kada bi trpeza bila mrsna i kada bi gostima mogle da pokažu kako su vešte u pravljenju sirnice. Ipak, sva hrana koja se jede za Badnje veče i dan ima određenu simboliku, a mi ćemo vam otkriti i koju.
Glavna na stolu je, razume se, pogača! Ona simboliše samoga Gospoda Isusa Hrista. U nekim krajevima priprema se česnica sa novčićem, dok se u nekim drugim ta pogača ne jede na Banje veče, već na sam Božić posle liturgije.
Sigurno ste upoznati sa tradicijom da se na trpezi nalaze i suve šljive, kajsije, smokve i orašasti plodovi. I ove namirnice imaju svoju simboliku. Smokva je simbol života i mira, a kajsije i sveže jabuke simbolišu plodnost i ljubav.
Sastavni deo trpeze su i so i vino. So predstavlja božansku silu koja čuva božije telo kao što čuva ribu od buđanja, a vino je krv Isusova kojom je oprao sve naše grehe.
Za Badnje veče jede se i med. On u ovom slučaju odaje simboliku sladosti večnog života.
Prebranac je neizostavan deo praznične trpeze ovog praznika. Za njega se veruje da je omiljeno jelo za duše pokojnika, te njegovom konzumacijom, na ovaj praznik ostvarujemo vezu sa našim precima.
On se zajedno sa pečenom ribom služi kao glavno jelo. Riba se vezuje za Isusa Hrista i dan kada je podelio nekoliko kotarica na nekoliko hiljada ljudi.
U okrugu Boljevca na Badnje veče jede se i pečena bundeva, a razlog tome je da deca u toku godine ne bi imala kraste po glavi.
Što se oraha tiče, verovanje je da se valjaju jesti samo na Badnje veče, dok ostalih dana Božića ne, kako se ne bi patilo od čireva.
Da li ste ranije znali za moć ovih namirnica?
Dogradnje, rekonstrukcije, fiskulturne sale: Šta očekuje novosadske škole u 2023. godini?
Preuzmite android aplikaciju.
