После хиљада пређених километара кроз разне делове Италије – од сурових врхова Доломита, преко романтичних винограда Тоскане и драматичне обале Амалфија, све до древне Пуље – постојало је једно место које сам упорно и готово несвесно заобилазио. Сицилија. Каква грешка. Исправио сам је почетком овог лета, када сам коначно крочио на то магично острво и започео авантуру која ме непрестано враћа мислима у уске улице Палерма, мирис морске соли на плажама Мондела и злато византијских мозаика у Монреалеу.
Сицилија није само дестинација – она је карактер. И то не било какав, већ карактер обликован вековима сусрета, освајања, страсти, освете и митова. Прва ствар коју осетите када стигнете на највеће острво медитерана јесте неухватљива мешавина Европе, северне Африке и средоземља. Удишете мирис цитруса, чујете звук црквених звона, гледате архитектуру која спаја норманске тврђаве и арапске детаље и осећате: Сицилија је свет за себе.
Кратка историја вечите пожуде
Још од неолита, људи су желели Сицилију. Прво су дошли Феничани – морепловци и трговци који су утемељили прве градове на обали. Потом су стигли Грци, доносећи своје митове и маслине. Наследили су Палермо од Феничана, основали су Ћефалу, Сиракузу, коју су сматрали “најлепшим од свих грчких градова”, и оставили неизбрисив траг у језику, кулинарству и уметности.
Затим долази Римско царство, које је Сицилију претворило у житницу Медитерана. Рим су наследили Византинци, дакле опет Грци али овога пута са крстовима и иконама уместо митова са Олимпа. У 9. веку стижу Арапи. Са собом доносе наранџе, бадеме, шећер, науку, мирисе и укусе оријента. Њихов утицај данас се осећа у сваком залогају сицилијанске кухиње. Касније долазе Нормани, Французи, Шпанци, чак и Хабсбурзи. Свако је желео Сицилију. И данас је желе.
Али данас више нема мачева, витезова, ни крсташа, ни Јустинијана Великог који покушава да поврати царство. Данас острво посећују туристи из целог света, али и поред тога, Сицилија није место које делује пренатрпано. Њене улице, планине, море и плаже дишу спокојно. Локални становници су присутни, али ненаметљиви – они су једноставно ту, сведоци векова, угостиће вас с осмехом, нахранити душу и тело, али никада нећете имати осећај да сте само још један туриста и покретни банкомат.
Слатки греси Сицилије
У гастрономији Сицилије има нечег готово религиозног. Наравно, ту су плодови мора, тестенине, сиреви, маслине, али оно што је мене највише освојило јесу – слаткиши. Ретко где сам осетио толико узбуђења при свакој посластици. Каноли су без конкуренције – хрскави ваљци од теста, пуњени рикотом која се топи у устима, са чоколадом, пистаћима или кандираним воћем.
Затим касата – торта од рикоте, бадема и марципана, обојена као фреска. Не смемо заборавити ни граниту – ледену посластицу од лимуна, бадема или кафе, идеалну за вреле летње дане. Ту су и пигнолата, фрутта марторана (марципанско воће), буццеллати (пита са сувим воћем и вином) – свака од њих говори причу о народима који су овде оставили рецепт, па отишли. Сицилија није добра за слаткише – она је рођена за њих.
Палермо – хаос у хармонији
Палермо је град који у исто време може да вас шокира и заведе. Његова Катедрала, са својом невероватном комбинацијом норманске, готичке, барокне и неокласичне архитектуре, можда је и најлепша црква на Медитерану. Театро Massimo, импозантни неокласични храм опере, највећи је театар у Италији, а други по величини у Европи. Прошетајте степеницама где је сниман легендарни филм Кум 3 или одморите уз сладолед и каноле у оближњој Ђелатерији.
На вама је да одлучите да ли ћете прихватити опуштени ритам локалаца и без икаквог плана шетати модерним лавиринтом главног града Сицилије или ћете као и ја направити 20000 корака у једном дану покушавајући да обиђете све локалитете заштићене од стране UNESCA. У Палерму нећете само гледати архитектуру – ви је осећате, удишете, пролазите кроз векове док шетате од локалне пијаце до аристократских вила и фасада које чувају успомене на нека давно прошла времена.
Монреале – византијско злато у срцу Сицилије
Изнад Палерма, као круна града, уздиже се Монреале. Тамо се налази чувена Катедрала из 12. века – једно од најважнијих религијских здања западног света. Оно што вас оставља без даха је њен унутрашњи свет: византијски мозаици који покривају сваки центиметар зидова и свода.
Златна светлост која се одбија о стотине сцена из Библије, приказаних у изузетно детаљној и живописној иконографији, учиниће да заборавите на време. Монреале је један од три краљевска града Сицилије, поред Палерма и Ћефалуа и врло је битан за културу и историју највећег острва медитерана.
Мондело – Кариби надомак Палерма
Недалеко од центра Палерма налази се Мондело – омиљено градско купалиште. У Монделу, време стаје. Златножути песак, све нијансе плаве и зелене које подсећају на Карибе, и брда која уоквирују залив дају овој плажи статус туристичког раја. Локалци долазе да се расхладе, туристи да сањаре – овде сте сви једнако добродошли.
Мондело је европска Копакабана која се викендом брзо напуни бројним локалцима тако да је то идеално место где можете да упознате навике локалних становника Палерма. Мондело је и добра полазна тачка за обилазак оближњих зелених брда, националних паркова као и да се прошетате до прелепих видиковаца изнад обале.
Ћефалу – разлог зашто ћу се увек враћати Сицилији
На мање од сат времена вожње од Палерма, налази се Ћефалу – средњовековни градић који изгледа као да је исклесан из камена и снова. У његовим уским уличицама, између древних кућа и ресторана са свежом рибом, осећате невероватан спокој и поред великог броја туриста. Са тврђаве изнад града пружа се један од најлепших погледа у Италији – ка хоризонту где се море и небо стапају. Ћефалу је локација где су се снимале многе серије и филмови, укључујући и другу сезону светски популарног Белог Лотоса. А није тешко разумети зашто – ово место одише аутентичношћу.
Имате утисак као да сте у неком другом времену, на тренутак у доба Долче Вита из шездесетих година прошлог века а на тренутке вам се чини да сте залутали у доба византијских освајања Сицилије, јер цео центар овог малог средњевековног драгуља подсећа на невероватан спој норманске, византијске и арапске архитектуре и културе. Ћефалу заслужује да му се враћате.
Легенда о глави Мавара
По целој Сицилији, нарочито у Палерму, видећете керамичке главе – мушку и женску. Њихова прича је легенда, али и снажна, аутентична метафора. Говори о младој и лепој Сицилијанки из Палерма која се заљубила у Мавара, странца с југа. Волели су се годинама, док једног дана није открила да он има породицу у његовој родној северној Африци. У налету страсти и издаје, одсекла му је главу и посадила босиљак у њу. Данас се те главе праве као украсне саксије – симболи љубави, страсти, али и сукоба. Оне говоре оно што је и суштина Сицилије – судар цивилизација, који није разорио острво, већ га је оплеменио.
Сицилија је највеће острво Медитерана, али њен стварни простор није географски – већ унутрашњи, емотивни. То је острво које не можете само обићи – морате га осетити, помало разумети, и много пута му се вратити. Јер Сицилија није само море, аранћини и барок – то је прича која траје хиљадама година.
Овде се митови и легенде преплићу с причама из новинских црних хроника. Улице Палерма и даље шапућу о неписаним правилима која су владала у сенци – правилима части и ћутања. Али Сицилија није само то. Она је и Хомер и Вергилије, и Арапи и Нормани, и грчке трагедије и италијанске комедије.
У њеним лавиринтима губите се са задовољством. Сваки град је нова страница, сваки оброк је нови језик. И колико год да останете, биће премало. Зато већ сада знам да се враћам.
Сицилија вас не зове гласно. Она вас мами тихо, погледом са Монреалеа, ветром из Мондела, шапатом Ћефалуа, првим залогајем сладоледа од пистаћа. Историју овде не учите већ је дишете. Легенде на Сицилији нису измишљене – оне су део свакодневице. Сицилија није Италија. Сицилија је – Сицилија.
Организација дома као терапија – Како ред и чистоћа побољшавају ментално здравље
Преузмите андроид апликацију.
