Naslućujući pakleno leto, nadležni u selima južnobanatskog kraja, radili su još dok je bilo hladno na „pripitomljavanju” tamiških obala, pa se sada uveliko uživa na ovdašnjim plažama Panonskog mora. Na trasi lenje reke našle su se dve Skele i jedan Pesak, priobalje kod kovačičkog Idvora, a kupanja ima i u Kačarevu, jedinom selu u okolini koje nema ni prirodne tokove, ni kanal, ni baru.
Nadomak ušća, pre no što uđe u atar Pančeva, Tamiš protiče obodom sela Jabuka, čije izletišta Skela se pre neku godinu našlo i u programu saradnje Srbije i Rumunije, u okviru projekta „Eko Tamiš – novi turistički proizvod”. Od te inicijative ostali su kompleti krupnijeg i sitnijeg mobilijara, dok je mesna kancelarija ove sezone izgradila pristupni put i pozabavila se i plažom Pesak, godinama zapuštenom zbog visokog vodostaja Tamiša. Meštani pozdravljaju opremanje njihovog dela reke, pa kažu da im je to i more i banja, uz nadu da će se uređeno čuvati, a Skelu imaju i Glogonjci. Nju ovde vide kao ogledalo sela i istinskog promotera, otkada je združenim snagama mesne zajednice, JKP „Glogonj” i Asocijacijom mladih „Juvenis”, izletište postalo glavno mesto za odmor, rekreaciju i druženje.
„Ove godine smo uspeli da saniramo pristupni put, obnovimo roštilje i postavimo nove kontejnere. Dolaze meštani, ali i ljudi sa strane, da ovde provedu svoje vreme uz roštilj, pecanje i osveženje pokraj Tamiša i zato smo i postavili ponton”, kaže Slavko Jovanovski, predsednik Saveta MZ, dodajući da su za održavanje čistoće zaduženi zaposleni u lokalnom komunalcu i volonteri.
Pelcer privođenja nameni tamiške obale proširio se i na Idvor. Tu se posla poduhvatila mesna zajednica, što kažu nije bilo lako. Prvo je trebalo izboriti se sa divljim rastinjem, potom vratiti vegetacionu ravnotežu, odnosno posaditi pitomo bilje.
„Sada ovde raste 250 topola, kako bi vratili nekadašnji ambijent koji je obilovao hladovinom i bio prijatan za kupače i rekreativce. Organizovano je osam radnih akcija, pa je uređena i ćuprija, nasut put, a posut je i kamen na ulazu u Tamiš kako voda ne bi bila mutna. Sve su radili meštani, a pridružili su im se i članovi Udruženje lovaca „Mihajlo Pupin” priča Svetislav Zakić, predsednik Saveta MZ.
Među kukuruzima i suncokretima je i kačarevačko jezero nastalo krčenjem šikare, koja je pretvorena u sportsko-rekreativni centar – oazu u kojoj se i ovog leta oseća miris kreme za sunčanje. Sezona je u punom jeku, pa se na obod sela svakodnevno slije nekoliko stotina gostiju, koje dočekuje aleja borova, jela i lišćara uz puteljak do kačarevačke atrakcije. Unaokolo sve pod konac – potkresana stabla, sadnice ruža, senici ptica, uređen travnjak na koji se nastavljaju oranice. Dolazi se kroz polja, a onda pukne pogled na vodeno ogledalo od 4.000 kvadratnih metara. I nije teško poverovati da ste na kakvom mondenskom lokalitetu sa dominirajućom fontanom, kojom neprekidno kruži voda sa ispustima za sunčanje, skakaonicom i rukohvatima za bezbedan ulazak i tuševima, dok pokraj kupališta svakodnevno budno motre licencirani spasioci.
Preuzmite android aplikaciju.
