Početna > Život i stil
Život i stil

Sedam grešaka koje pravimo sa doručkom zbog kojih se gojimo

Sitnice koje menjaju sve.
Foto: Pixabay/Einladung_zum_Essen

Stalno se potencira na tome koliko je važno kako započinjemo dan. Kakav god bio vaš stav o prvom jutarnjem obroku, morate da znate da on može poboljšati vaše zdravlje, ali i pozitivno uticati na obim vašeg struka.

Zbog toga je važno od čega nam se sastoji prvi jutarnji obrok. Trebalo bi da izbegnemo namirnice pune šećera i masti koje imaju suprotan učinak od željenog.

Ovo je sedam grešaka koje pravimo sa prvim jutarnjim obrokom zbog kojih se gojimo:

Izbegavamo proteine

Kremasta kafa i kolačić poput mafina čest su izbor ako doručkujemo van kuće, takoreći s nogu. Reč je o finoj kombinaciji za oči i želudac, kojoj nažalost nedostaju proteini.

Istraživanja su pokazala da doručak baziran na proteinima uravnotežuje količine šećera u krvi i smanjuje nagle napade gladi. Pokušajte da započnete dan s dva tvrdo kuvana jaja i jabukom ili jogurtom u koji ste dodali čija semenke.

Preterujemo sa sokom

Voćni sok može biti odličan izvor vitamina i minerala, ali nije alternativa konzumaciji voća. Poređenja radi, jedna prosečna narandža ima oko šezdeset kalorija, dok čaša soka od istog voća ima gotovo dvostruko više. Pritom treba znati i da soku nedostaje prehrambenih vlakana, kojih ima u obilju u prirodnoj voćki.

Nova studija objavljena u časopisu “ Appetite“ pokazala je i da osobe koje piju mnogo soka imaju viši krvni pritisak od onih koji to čine tek povremeno.

Jedemo pogrešne masti

Poznato je da su telu potrebne masti da bi moglo normalno da funkcioniše. Ali to ne znači da treba s njima preterivati, a posebno ako je reč o zasićenim masnim kiselinama poput maslaca ili slanine.

Poznata njujorška nutricionistkinja Bonnie Taub-Dix predlaže pravilnu distribuciju masnoća, pa za doručak preporučuje kombinaciju zdravih masti poput grčkog jogurta s malo naseckanih oraha.

Dodajemo veštačke zaslađivače

Ako nešto nema kalorija, ne znači i da nema negativnih posledica na naše telo. Studija iz časopisa Nature pokazala je da veštački zaslađivači mogu da naruše ravnotežu bakterija u želucu koje rezultiraju pojačanom potrebom za fruktozom kako bismo se osećali zadovoljnima.

Nutricionistkinja Brooke Alpert iz firme „B Nutritious“ savetuje ispijanje kafe bez ikakvih šećera, ali s dodatkom začina poput cimeta, koji će podstaći rad metabolizma.

Foto: Pixabay/Free_Photos
Predugo čekamo na doručak

Ako prvi obrok u danu jedemo tek nakon nekoliko sati od buđenja, odnosno tek kad nas na to podseti krčanje creva, veće su šanse da ćemo preterati s konzumacijom hrane, te završiti sa nekom kalorijskom bombom u ruci.

Iako ne postoji zvanični raspored kada bi trebalo da jedemo prvi obrok u danu, valja pripaziti da nam telo nije izgladnelo.

Ne pazimo na veličinu namirnica

Verovali ili ne, veličina namirnica utiče i na količinu hrane koju unosimo u organizam. Studija sa Univerziteta Penn State pokazala je da osobe pojedu i do osamdeset kalorija više po obroku kada konzumiraju žitarice manjeg oblika.

Glavni razlog za to je što mere željenu količinu “odokativnom” metodom. Umesto toga koristite se kuhinjskom vagom i pojedite upravo onoliko hrane koliko treba vašem organizmu.

Foto: Pixabay/Free_Photos

 

Jedemo preobilne obroke

Preskakanje doručka nepovoljno utiče na organizam, kao i preveliki obroci. Velike količine hrane opteretiće telo, usporiti metabolizam, te vas uspavati.

Umesto toga treba birati obroke sastavljene od uravnotežene razmere proteina i ugljenih hidrata koji nam daju dovoljno energije za početak radnog dana.

Zašto je bolje jesti punomasni nego bezmasni jogurt?

Preuzmite android aplikaciju.