Данас се сећамо једног од најтужнијих догађаја у новијој српској историји… О њему су опеване песме, изграђени споменици, меморијални комплекс, па чак и снимљен филм.
На данашњи дан, 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околини догодило се масовно стрељање – један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији у Другом светском рату.
Немачка казнена експедиција извршила је тада масакр, у знак одмазде, над више хиљада српских цивила.
Како историјски извори наводе, повод за стрељање били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац. Немачке трупе су на том путу дочекане тада у заседи. Била је то заједничка заседа припадника НОВЈ (партизани) и ЈВуО (четници). Тада је погинуло 10 немачких војника, а 26 је рањено.
Генерал Франц Беме наредио је стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног.У складу са наредбом генерала Бемеа, одлучено је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.
Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршић, Илићево, Грошница а 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.
Немци су тада ухапсили и одвели на стрељање и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда. Овај догађај је српска списатељица Десанка Максимовић опевала у свом познатом остварењу “Крвава бајка”.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану…
Десанка Максимовић: Крвава бајка
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
Сваке године у Спомен парку у Шумарицама одржава се “Велики школски час”, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио у том граду.
Није заправо тачно познато колико је људи тада ухапшено, а према проценама приведено је између пет и шест хиљада грађана, без икакве селекције. Углавном су хапшени мушкарци старости између 16 и 60 година.
Према до сада познатим подацима, убијено је 2.796 особа, од тога 412 у околним селима, остали у Крагујевцу.
Од 2012. године 21. октобар, дан масакра у Крагујевцу, у Србији се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Petković: Kurtijev režim je u vrsti totalnog rata protiv svega što je srpsko
Преузмите андроид апликацију.