Економски раст региона Западног Балкана биће благо успорен у 2025. због слабије екстерне тражње и економске неизвесности коју доноси даљи развој глобалних трговинских политика, али ће остати стабилан, наводи се у пројекцијама Светске банке у данас објављеном Редовном економском извештају за Западни Балкан.
Светска банка предвиђа да ће укупна стопа економског раста Западног Балкана у 2025. достићи 3,2 одсто, што представља ревизију наниже за 0,5 процентних поена у односу на претходне пројекције, док се у 2026. очекује убрзање раста на 3,5 одсто.
“Примећујемо неке позитивне економске трендове на Западном Балкану који указују на отпорност региона и требало би да представљају основу за солидан економски раст. Нижа инфлација и раст зарада подстичу потрошњу, а почињу да расту и јавна улагања”, изјавила је директорка Одељења Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.
Она је ипак упозорила да би успорена економска активност у Европској унији и наглашена неизвесност глобалних трговинских токова такође могли да негативно утичу на изгледе за привредни раст Западног Балкана.
“Неизвесност на пољу глобалне трговине вероватно ће утицати на Западни Балкан првенствено због успоравања привредне активности у еврозони, што би могло да умањи трговинску размену добара и услуга, као и прилив улагања и дознака”, додаје Светска банка.
У извештају се указује на то да су, у периодима неизвесности, диверзификација извора раста и обнављање програма структурних реформи најделотворније стратегије за очување економске отпорности.
Међу кључним мерама су уклањање препрека за приступ тржишту рада, укључујући и ограничења која утичу на жене, затим продубљивање регионалних економских интеграција, унапређење стандарда управљања и повећање тржишне конкуренције ради подстицања продуктивности и пружања подршке дугорочном расту.
Брже спровођење реформи на Западном Балкану у оквиру процеса приступања ЕУ – попут приступања Јединственом евро платном простору (СЕПА) и увођења “зелених трака” ради поједностављења прекограничне трговине – могло би да унапреди поверење привредника, привуче улагања и подстакне креирање нових радних места.
У свом извештају, Светска банка наглашава и како раст температура и појава екстремних временских догађаја, заједно са преласком на нискоугљеничну економију, из корена мењају секторске обрасце запошљавања, што захтева значајно прилагођавање радне снаге.
Приоритет Западног Балкана треба да буду реформе система социјалне заштите и служби за запошљавање, чиме би се помогло радно способном становништву да преброди временске непогоде као што су поплаве, суше и шумски пожари, а регион треба да буде спреман и за нове прилике за запошљавање које доноси зелена транзиција, закључује се у извештају.
Преузмите андроид апликацију.
