Mesec jun 2021. godine obeležen je sadržajnom diplomatskom aktivnošću. Svet je sa posebnom pažnjom ispratio samit lidera Rusije i SAD u čijoj senci je ostao diplomatski pohod predsednika SAD na Evropu.
Posetom Džozefa Bajdena Velikoj Britaniji i njegovim učešćem na samitu G7, a potom na samitu NATO, iskorišćena je prilika da se pošalje poruka evropskim liderima, „Amerika se vraća“.
Posebno važan bio je kratak razgovor između američkog predsednika i nemačke kancelarke, na marginama samita G7, jer nije tajna da je mnogo toga napuklo u temelju strateškog partnerstva ove dve decenijama unazad bliske države.
Tom prilikom dogovoren je bilateralni susret lidera dve zemlje, za 15. jul ove godine. Gotovo izvesno, na dnevnom redu, tada će se naći sva sporna pitanja između dve države.
Jedan od događaja koji je ozbiljno narušio nemačko – američke odnose jeste afera prisluškivanje. Naime, krajem maja ove godine, mediji su objavili podatke da su nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i drugi pojedinci iz samog vrha nemačke politike, prisluškivani od strane obaveštajno – bezbednosnih struktura iz SAD i to ni manje ni više nego preko danske obaveštajne službe.
Doduše, treba naglasiti da ta vest nije ništa novo.
Informacija da amerikanci prisluškuju svog najbližeg saveznika u Evropi pojavila se još 2013. godine, izazvavši tada pravu uzbunu u diplomatskim krugovima.
Nemačka javnost je takvo ponašanje svojih američkih saveznika doživela gotovo kao izdaju. Ništa drugačije nije bilo ni mišljenje nemačkog političkog vrha, pa i same kancelarke Merkel.
Međutim, na lavinu nezadovoljstva, izazvanog takvim ponašanjem njegove zemlje, tadašnji predsednik SAD odgovorio je dosta smireno, pa možda čak i nonšalantno. Tačnije, tom prilikom, Barak Obama je poručio, da oko toga ne treba dizati toliku prašinu i da svi znaju da se takve stvari dešavaju.
Suštinski, Obama je tada izneo surovu istinu.
U današnjem svetu svi prisluškuju sve. Neprijatelji, kao i obično, prisluškuju jedni druge. Prijatelji se prisluškuju međusobno, jer je neretko važnije znati šta misli prijatelj nego neprijatelj.
Čak se i obaveštajne službe u jednoj državi međusobno prate, kako bi se na taj način kontrolisale, a da ne govorimo o privrednoj, privatnoj, kao i mnogim drugim vidovima špijunaže.
Zato je Obama bio sasvim u pravu kada je govorio da to nije ništa čudno niti neuobičajeno, ali samo dok prolazi ispod radara javnosti. Jer, kada se za tako nešto sazna, onda to svakako postaje prvorazredan skandal i zahteva adekvatan odgovor. Međutim, osim protesta i ljutnje, odgovora iz Berlina nije bilo.
Svi oni koji prate dinamiku međunarodnih odnosa takvim epilogom ove situacije svakako nisu bili iznenađeni. SAD su svetska sila broj jedan i njima je dozvoljeno mnogo toga što svakom drugom ne bi bilo, pa i to da bez konsekvenci prisluškuju kancelarku najmoćnije zemlje u Evropi.
Međutim, „Afera prisluškivanje“, predstavlja nešto što je imalo poseban odjek u javnosti, ali svakako ne predstavlja ključni problem u odnosima SAD i Nemačke.
Mnogo veće izazove, za partnerstvo između ove dve države, nosi pitanje Nemačkog odnosa prema Rusiji, a pogotovo Kini. Amerikanci smatraju da je došao poslednji čas, da se preduzme šira akcija radi suzbijanja narastajuće moći Kine.
Ukoliko se nešto ne učini odmah, SAD će izgubiti prvo ekonomski, a zatim politički primat na globalnom nivou. Evropa, a posebno Nemačka, kao njen motor, u tom planu suzbijanja Kine imaju možda i ključnu ulogu. Evropsko tržište je strateški važno za kinesku robu.
Izvoz EU u Kinu u 2020. godini iznosio je ukupno 202,5 milijardi evra, dok je uvoz dostigao 383,5 milijardi evra. Kina je, samim tim, postala prvi spoljnotrgovinski partner EU u prethodnoj godini.
Sledstveno tome, suzbijanje globalne kineske moći, koja počiva pre svega na ekonomskim izvoznim kapacitetima, zavisi od odlučnosti EU da se zajedno sa SAD upuste u projekat ograničavanja kineskog izvoza.
Angela Merkel se, za sada, protivi takvim idejama. Poruka nemačke kancelarke da se svetska ekonomija ne može oporaviti bez Kine upravo je potvrda te teze.
Međutim, time svakako nije stavljena tačka na ovo pitanje. Amerikanci neće tako lako odustati od svog strateškog cilja, a sastanak 15. jula 2021. u Beloj kući biće nova prilika da se Nemačka disciplinuje ili što bi se diplomatskim rečnikom naglasilo, da se obnovi partnerstvo i poljuljano poverenje.
Ima li u Berlinu dovoljno odlučnosti da se Amerikancima kaže „NE“, vreme će svakako pokazati. „Afera prisluškivanje“ podseća nas koliko je snažan „američki zagrljaj“, odnosno koliko je teško suprotstaviti se volji još uvek najmoćnije sile sveta.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
