Svi čekamo onaj “čuveni“ ponedeljak kako bismo konačno nakon praznika okrenuli taj novi list i počeli sa novim načinom života. Upravo zbog toga portal Gradske info razgovarao je sa osobom koja bi mogla da nas zainteresuje i olakša nam da načinimo taj prvi, najteži, korak.
Strahinja Marković nije samo trener u jedinom licenciranom novosadskom CrossFit klubu, već je i trener za ishranu.
Znanje koje je godinama vredno prikupljao sada nesebično deli sa svima koji žele da se pokrenu i učine nešto za sebe i svoje zdravlje.
Postavili smo mu nekoliko pitanja za koja smo uvereni da zanimaju sve one koji već jesu, ili tek planiraju da krenu putem zdravijeg života.
View this post on Instagram
Kako početi sa zdravom ishranom nakon prazničnog perioda i pojačanog unosa hrane?
Postepeno. Većina ljudi nakon praznika i preterivanja u jakoj hrani, verovatno ponešeni novogodišnjim odlukama, želi da krene sa rigoroznim treninzima i ishranom.
Često vas ovakav pristup neće odvesti nigde jer nije održiv na duže staze. Umesto toga smatram da je pametnije početi sa jednostavnijim zadacima i usvajanjem navika koje sigurno možemo usvojiti.
Time ćemo poboljšati svoje samopouzdanje i osetićemo da možemo što će nas motivisati da idemo dalje ka težim zadacima. Ako bih morao da izdvojim, savetovao bih da se potrudite da u svakom obroku imate povrće, odradite trening bar tri puta nedeljno i prošetate 20-30 minuta nakon svakog obroka.
Koliko su Novosađani edukovani o pravilnoj ishrani i koliko je praktikuju?
Pravilna ishrana je veoma neodređen pojam. Ono što je za nekog “pravilno” i daje rezultate možda za druge osobe neće biti. Moram priznati da je u poslednje vreme, pogotovo nakon pandemije, svest o zdravoj ishrani počela da se širi. Često se otvorena predavanja ili radionice održavaju u fitnes klubovima tako da ljudi mogu biti informisani. Ako nemate nikakvo znanje, najjednostavniji savet bi bio da jedete hranu koja najviše podseća na svoj prirodni oblik, odnosno da izbegavate prerađevine.
Ukoliko ne stižemo da kuvamo, kakve su nam alternative za “zdrave obroke“ iz novosadskih restorana?
Što se tiče restorana, situacija je dosta bolja nego prethodnih godina. Većina restorana je proširila svoje jelovnike kako bi privukli ljubitelje fitnesa, pa tako sada možemo naći i “fit” delove jelovnika. Na jelovniku potražite grilovano, pečeno ili kuvano, zamenite porciju pomfrita pirinčem ili većom količinom salate. Izbegavajte visokokalorične umake, visoko prerađenu hranu i prženu pogotovo u dubokom ulju.
Koje restorane sa “zdravom hranom“ bi preporučio svojim klijentima?
Postoji nekoliko restorana kojima je ciljna grupa fitnes. Tako da sada možemo naručiti svoje omiljene pice, sendviče, burito pa čak i slatkiše bez straha da će nam to narušiti ishranu, a ono što vam se svidi možete i sami pokušati da napravite.
Da li je bitnija ishrana ili trening?
Ovo pitanje je poput pitanja da li je starija koka ili jaje. Mislim da ne postoji tačan odgovor na ovo pitanje. Obe stvari su od krucijalne važnosti za zdravlje. Sjajno se dopunjuju ali favorizovanje jedne neće nadoknaditi deficit druge. Ishrana bez treninga neće dati potpune rezultate kao ni trening bez ishrane.
View this post on Instagram
Kada bi se jedno od ta dva moralo izbaciti, da li bi bilo bolje trenirati bez adekvatne ishrane, ili se zdravo hraniti ali ne biti fizički aktivan?
Redukovanjem ishrane dolazi do smanjenja telesne mase. Gubljenje telesne mase nije isto kao i gubljenje masnog tkiva! Prilikom gubljenja mase, gubimo vodu, masno i mišićno tkivo. I baš iz tog razloga moramo ubaciti trening, sjajno bi bilo sa opterećenjem, koji će sprečiti/umanjiti gubljenje mišićne mase tokom redukcije ishrane.
Naravno, ne treba da nam samo estetika bude prioritet nego i zdravlje! Ljudsko telo je stvoreno da bi se kretalo a za to nam je potrebna određena mišićna masa. Nakon pete decenije života, ne mora biti pravilo čak je moguće i kod mlađe populacije, dolazi do sarkopenije. Sarkopenija označava gubitak mišićne mase koja u velikoj meri povećava rizik od fraktura u trećoj dobi. Osim toga, vežbanje se pokazalo i kao dobar pomoćnik u fazi menopauze kod žena. Pravo vreme da počnete da vežbate je bilo pre nekoliko godina, druga najbolje vreme je danas!
Koji su prvi koraci u menjanju stila života?
Šta god da odlučite, samo krenite. Većina ljudi čeka “savršen” trenutak. Nikada se neće sve kockice poklopiti i uvek ćemo rešavati nešto u hodu. Smatra se da je početak najteži ali to je laž. Najlakši je. Izađite napolje, šetajte tri minuta, trčite ili brzo hodajte dva i to ponovite 5 puta i odradili ste trening. Mislim da to svako može.
Najveća greška je kad se ljudi zalete i žele da promene sve odjednom. Željeni cilj treba podeliti u nekoliko manjih akcija koje ćete rešavati svaki dan (10 000 koraka, 6-8 čaša vode, trening bar tri puta nedeljno, povrće u svakom obroku…). Korak po korak i kada se pojave rezultati onda će se pojaviti i veća motivacija koja će uticati na formiranje zdravijih navika. “Rim nije izgrađen za jedan dan”.
“Smatra se da je početak najteži, ali to je laž. Najlakši je!“
Šta misliš o biljnoj ishrani?
Postoji nekoliko vrsta biljnih ishrana u zavisnosti od vrste namirnica koje ne unosimo. Ovakvim načinom ishrane unosimo manje zasićenih masti (u odnosu na ishranu koja podrazumeva životinjske proizvode), unosimo puno vlakana, folate, vitamine C i E, karotenide i fitohemikalije (supstance koje se nalaze samo u biljkama).
U odnosu na ljude koji konzumiraju meso, osobe koje su na biljnoj ishrani imaju manji rizik od gojaznosti, kardiovaskukarnih bolesti, tip 2 dijabetesa, rake prostate i debelog creva. Manji rizik, ne potpuno oslobađanje rizika! Međutim, ako se loše planira, ovakav vid ishrane može dovesti do nedostatka proteina, gvožđa, vitamina B12, vitamina D, kalcijuma, kreatina, cinka i omega 3 masnih kiselina. Pre nego što se odlučite za ovakav vid ishrane morate se dobro informisati kako bi izbegli navedene rizike.
Čenej – mesto poznato po aerodromu, salašima i domaćinskoj atmosferi (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
