Trkanje motociklima na javnim putevima – ludost ili hrabrost? Ako pitate Britance sa Ostrva Men – ni jedno ni drugo, već tradicija i ljubav. „Turistički trofej Ostrva Men“ je spektakularna, ali i veoma opasna trka.
Ostrvo Men nalazi se u Irskom moru, između Velike Britanije i Severne Irske. U pitanju je britanski krunski posed koji naseljava tek nešto više od 80 hiljada ljudi. Neki ga znaju kao poreski raj, a neki kao mesto gde ne postoje ograničenja na nekim putevima, tačnije morate voziti „primereno i bezbedno“.
U pitanju je, takođe, dom motociklističke trke koja nosti titulu najsmrtonosnije na svetu. Održava se od početka prošlog veka, a do sada je odnela 151 život. Kako?
U pitanju je krug oko ostrva. Koriste se putevi koji nisu predviđeni za trkanje ili brzu vožnju, a brzine motocikala na tom asfaltu neretko dostižu 340km/č. Poneka raskrsnica zaštiti se ogradama, balama sena ili nečim simboličnim, ali pravih bezbednosnih mera nema. Prosto, ne može ni da ih bude.
Ivičnjaci, suženja, skokovi, zemlja na putu, saobraćajni znakovi, betonske ograde, litice, odroni, kuće… Sve to sadrži ruta kojom se vozi popularna trka, a uklanjanje ili izmena tih faktora ne dolazi u obzir, u tome i jeste čar.
Pa, koji su izazovi trkanja u urbanoj sredini koja nije predviđena za tako nešto?
Izazov je preživeti. Prosečno na ovoj trci život izgubi čak četiri vozača, dok je najtragičnija bila trka 1970. godine kada je taj broj bio šest. Prostora za grešku nema.
Ako mislite da se samo vozači izlažu životnoj opasnosti, grešite. Još jedna, za neke vrlina, a za neke mana trke na Ostrvu jeste blizina same publike stazi. Kao što je rečeno, često se nadomak puta nalaze betonske ili obične ograde, kapije i dvorišta, a gotovo uvek na ogradi „vise“ gledaoci.
Fotografi se takođe ne stide da stave svoj život na liniju zarad sjajne fotografije. Uvek postoji pitanje, koliko blizu možete da priđete? Kada vidite sva ta lica poređana pokraj puta, pomislili biste da će tuda proći biciklistička trka ili nekakav maraton, a onda bi vas verovatno iznenadio projektil na dva točka koji leti preko 300 na sat.
Ako se pitate čemu sve to, odgovor je tradicija, ljubav i adrenalin bez kojih mnogi ne bi znali šta će.
Sve je počelo 1905. godine kada javnost nije puno marila za bezbednost vozača, kako u automobilizmu, tako i u motociklizmu. Isprva je voženo po principu najbržeg kruga na stazi, a kasnije je događaj prerastao u klasičnu trku. Vozači su tada, kao i sad, bili željni dokazivanja, izazova i adrenalina, a publika spektakla, pa nikome nije bilo bitno rizično okruženje.
Sama ruta staze u početku se menjala, ali je staza definisana 1907. a naziv trke postao je „Turistički trofej Ostrva Men“ (Isle of Man Tourist Trophy). Da u pitanju nije tipična staza govori i činjenica da je dužina kruga čak 61 kilometar, a rekord staze drži Piter Hikman koji je krug završio za 16 minuta i 42 sekunde.
Njegova prosečna brzina u tom krugu iznosila je 217 kilometara na čas. Zapamtite, reč je o „običnim“ putevima.
To znači da bi Mekginis od centra Novog Sada do Sremske Mitrovice stigao za 13, a do Šapca za nešto manje od 20 minuta, koristeći sličan tip puteva.
Trke na Ostrvu Men održavane su na godišnjem nivou. Kraj maja i početak juna najčešće je termin trka svih kategorija koje se takmiče, a ima ih ukupno sedam. Takmičenje se ne održava samo u toku ratnog stanja, a trke su otkazane i prošle i ove godine zbog pandemije. Veliki povratak očekuje se 2022. godine kada će se na dobro poznatoj stazi voziti 101. put.
Ranije je ostrvska trka bila sastavni deo nekih šampionata i vožena je kao jedna od mnogih u sezoni. U moderno vreme, kada je bezbednost u svim sportovima prva tačka dnevnog reda, dobila je potpuno novi značaj.
Nije bitan šampionat, bodovanje ili bilo šta slično, već ko je pobednik. U svetu motociklizma uspostavljen je takav sistem vrednosti da se pobeda na Ostrvu Men razlikuje od pobede na bilo kojoj drugoj stazi, ili osvajanja bilo kakvog šampionata.
Nevažno je da li ste ostvareni u nekom drugom takmičenju ili ne, koliko imate titula ili bilo kakvih trofeja – ako trijumfujete na Ostrvu, vi ste na vrhu motociklizma, bar za tu godinu.
Ipak, ova trka od 1949. pa do 1976. godine nalazila se u MotoGP kalendaru. Motocikli „kraljevske klase“ takmičili su se na ovom mestu u okviru redovnog rasporeda, a najtrofejniji su bili legendarni Majk Hejlvud sa 12, i Đakomo Agostini sa 10 pobeda.
Sedamdesetih godina jačala je svest o bezbednosti i profesionalizmu u moto trkama, pa je sve više vozača izrazilo želju da se ne takmiči na pomenutom mestu. Zamena je došla u vidu Velike nagrade Britanije na stazi Silverston.
Ako pogledate kako izgleda borba za poziciju na ovom mestu, postaje jasno da bezbednost odavno nije uračunljiv faktor na ostrvskoj stazi. Prosto je nezamislivo gledati Marka Markeza i Valentina Rosija u ovakvoj situaciji.
Danas „Turistički trofej Ostrva Men“ i zvanično nije deo nijednog šampionata, vodi se kao potpuno samostalan događaj. Najviše pobeda u istoriji trke je ostvario Džoi Danlop, čak 26, a svoj život izgubio je u trci, kojoj ga je i posvetio. Priča porodice Danlop je slavna, ali i tragična. Pored njega, život na stazi su izgubili i njegov brat Robert, i Robertov sin Vilijam.
To bi bio savršen razlog da njegov sin ne želi ni da priđe ovoj stazi, ali na Ostrvu Men se takmiči druga vrsta ljudi. Majkl Danlop učestvuje na trci svake godine. Ne samo da učestvuje, već je prvi čovek koji je na ostrvu odvezao krug ispod 17 minuta, a nekoliko puta bio je i pobednik.
Za porodicu Danlop je ova trka način života, a Džoi Danlop, koji će na svom motociklu večno nadgledati Ostrvo Men, imao je prilično jednostavno objašnjenje za način vožnje na ovom mestu:
„Dok vozite vidite sivu mutnu površinu i zelenu mutnu površinu. Pokušajte da ostanete na sivoj.“
Kada imate motocikliste koji „seoskim“ putevima idu prosečno iznad 200 na sat i krug dugačak čak 61 kilometar, onda je „logičan“ potez da za njima voze i lekari. Medicinska podrška ima svoje motocikle i kruži stazom zajedno sa takmičarima, često i identičnim brzinama.
To znači da nije lako naći medicinsko osoblje za ovakav događaj. Potrebno vam je veliko znanje i iskustvo u radu sa ozbiljnim povredama, a isto tako morate znati kako da oborite motocikl u krivini pri suludim brzinama. Ipak, pojedinci takvih veština uvek se nađu, a većinom su bivši učesnici baš ove trke.
Odnos MotoGP sveta sa TT Ostrva Men je veoma specifičan. Iako je nekada bila deo svetskog šampionata, sada bi trkanje na ovoj stazi bilo nedopustivo. Mnoge profesionalne trkačke staze ne zadovoljavaju bezbednosne zahteve Moto Gran Prija, a ulična staza svetlosnim godinama je udaljena od toga. Dok se vozači međusobno poštuju bez ikakvog potcenjivanja, sa navijačima često nije tako.
Postoji deo ljubitelja trke na Ostrvu Men koji smatra da je današnji MotoGP previše bezbedan i „mekan“. Gledajući fatalne nesreće na ostrvskim ulicama „oguglali“ su na mnogo gore stvari od otklizavanja Marka Markeza u šljunak. Istina jeste da je MotoGP mnogo bezbedniji, ali daleko od toga da je to osnov za potcenjivanje.
Takođe je istina da „Turistički trofej Ostrva Men“ ne voze obični motociklisti, a ni profesionalni vozači koji dolaze da „odrade“ trku.
To su lovci na adrenalin, i to onaj najvećeg intenziteta. Šampion ste čim krenete sa linije starta. Sedamnaest minuta borbe sa drugim vozačima, sopstvenim motociklom, ubrzanjem, gravitacijom, inercijom i svim ostalim silama koje ne žele da vam dozvole da završite taj krug. Ako napravite i najmanju grešku, vaš krug je završen, a često i život. A ako prođete kroz cilj, čeka vas još pet ponavljanja istog.
Ukupno šest krugova, za nekog krugovi pakla, a za nekog momenti za koje se živi iz godine u godinu, od trke do trke.
Autor: Lazar Savić
