Шангај је крај који је веома познат у новосадским круговима. Иако овај новосадски део назив носи као један од најгушће насељених градова у свету, у овом случају то није реч. Шангај као градско насеље има свега 1748 становника.
Историја овог дела града је веома занимљива, али у одређеним тренуцима и трагична, поготово за време НАТО бомбардовања када су се на територији овог насеља срушиле две бомбе, а неколико их је пало у близини, наносећи штету и објекима у овој четврти, али и становницима Шангаја.
Шангај – насеље познато по свом необичном називу
Шангај jе градско насеље која се налази на старом путу за Каћ, окружен Радном зоном Север 4. Од центра Новог Сада Шангај је удаљен свега 7 километара, односно 10 минута вожње аутомобилом.
Овај крај се није одувек налазио на месту на коме се данас познаје, а током 20. века у периодима ратова, становници, баш као ни сам Шангај нису добро пролазили.
Шангај свој назив дугује Тихомиру Бранчићу који је у овом делу града држао кафану „Шангај“. Кафана је саграђена 1925. године по угледу на куће сојенице које је овај човек видео у Шангају. Назив овог градског насеља је у то време био Бранчићево, баш по овом човеку. Насеље се спонтано формирало, а како се наводи у књизи Нови Сад – град победник, насеље је пресељено 1940. године због великих поплава. Тада су се становници некадашњег Шангаја преселили на Слану бару, а након тога почело је и насељавање уз Каћки пут, да би након 1944. године се насеље проширило на данашњи део Индустријске зоне Север 4.
Шездесетих година прошлога века настало је насеље на данашњем месту, са неколико стотина кућа, а недуго након тога Шангај је повезан аутобуском линијом са градом и задобио је све елементе градског насеља – струју, водовод, канализацију, обавезну образовану институцију, као и многе друге попут вртића, амбуланте итд.
Нажалост оно што се не може заборавити јесу велике несреће које су становници Шангаја у прошлости претрпели. Поплаве које су их задесиле условиле су миграције становника Шангаја, затим у време Другог светског рата бројни станонвици Шангаја страдали су за време Новосадске рације, а а током НАТО бомбардовања погођена су стратешка места у близини насеља, попут рафинерије и термоелектране, које су изазвали тешке последице по главне објекте у насељу, становнике, али и животну средину.
Шангај данас – место у коме је отворена прва ромска библиотека у Србији
Данас Шангај броји близу 2000 становника, а већинско становништво чине Срби и Роми. У насељу се налази један државни вртић „Дуга“ који има и јаслене и предшколске групе. Ту је и Основна школа „Вељко Влаховић“ настала 1962. године као огранак Основне школе „Ђура Даничић“. 1977. године ова школа постаје самостална, а настава се реализује у једној смени.
Поред основне школе и вртића, ово насеље има и своју библиотеку „Трифун Димић“, која представља огранак Градске библиотеке. Занимљиво је да је ова библиотека представља и прву ромску библиотеку у Србији јер се у њој налази пар стотина књига на ромском језику.
У Шангају се налази и амбуланта, пошта као и месна заједница.
Посебну радост чини стадион, на коме тренира фудбалски клуб „Јединство“.
Становници овог градског насеља имају и православну цркву Рођења Пресвете Богородице где се окупљају сви православни верници.
Насеље има радње, посластичарницу, кафиће, али и паркове, зелене површине у којима доминирају куће, а посебну погодност чини близина Дунава што би у будућности могло да значи атрактивнији поглед на ово место, које неће бити само „периферија града“.
Novi Ledinci – mesto sa posebnim šarmom koje poznajemo još pod nazivom Ledinci (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
