Jedna je od retkih osoba koja ima “posao” koji zahteva prisutnost 24 časa, sedam dana u nedelji cele godine. Sandra Tomić, iz Udruženja “Iz drugog ugla”, dobitnica je Virtus specijalne nagrade za smanjenje siromaštva i ne treba joj posebna najava, jer njeno ime u Veterniku znaju svi.
Naša sagovornica se humanitarnim radom bavi dugo. Udruženje je osnovala 5. decembra 2013. godine, na datum sa simbolikom- Dan volontera. Tako i udruženje “Iz drugog ugla” ima veliki broj volontera aktivista.
Prijateljica me je nominovala za nagradu, jer smatra da se dobra dela moraju čuti. Zahvalna sam joj na tome, Virtus nagrada će nam biti vetar u leđa i pomoći će nam da obezbedimo što više za naše članove- naglašava Sandra i dodaje da nije jedina dobitnica nagrade u porodici, već i njen sin, 19-godišnji Đorđe, koji je dobitnik nagrade za mlade filantrope.
Članovi udruženja su osobe sa invaliditetom, porodice sa troje i više dece, a obezbeđuju im se namirnice, gotova hrana, higijenski paketi, kao i odeća i obuća. Sandra se takođe trudi da iskaže i svoju kreativnu stranu, pa tako drži i radionice u svom udruženju.
Najviše nam fale finansije, kako bismo sve mogli da “izguramo”. Mislim da ljudi nisu svesni koliko je drugima potrebna pomoć i koliko je porodica na ivici egzinstencije. Ali zajednica se budi kada se napišu apeli. Imamo stalne donatore- Banku hrane Beograd i Banku hrane Vojvodine, “Štrafta” kuvana jela iz Novog Sada, “Postavi sto” kuvana jela iz Veternika, pekara Uranak, tu je i bejzbol klub “Novi Sad”, tu je i fondacija “Life line” iz Čikaga princeze Katarine, koja šalje pred novogodišnje praznike novu garderobu, obuću i pribor za školu za naše članove- istakla je Sandra.
Nikada ne mogu da oguglam i budem imuna na one koji nemaju, reči su Sandre. Najteže joj padaju situacije sa porodicama koje imaju malu decu, jer je posebno slaba na mališane.
Preosetljiva sam na decu i svaku tuđu tešku priču proživljavam kao da je moja, pa se neretko i razbolim. Mlađi iz našeg udruženja to gledaju malo drugačije i racionalnije od mene, ali na takve stvari nikako ne može da se ogugla. Mi svi radimo u tišini. Ja sam preponosna, pre svega na mog Đoleta, a onda i na sve volontere koji su u udruženju. To su momci i devojke na koje maksimalno mogu da računam. Ja planiram da ovo udruženje radi dok sam živa, ali možda da ga polako prepustim mladima- rekla je humanitarka.
U razgovoru nam se pridružio i jedan od volontera, Stefan, koji je istakao da je od detinjstva naučen da pomaže.
Uvek sam gledao da roditelje rasteretim nekih stvari. Volontiranje gledam kao zadovoljstvo. Od skoro sam postao i dobrovoljni vatrogasac- rekao je ovaj 19-godišnjak i poručio mladim ljudima da uvek treba pomoći drugima ukoliko su u mogućnosti, a volonterizam raditi iz srca.
Ovaj momak surfuje kroz oblake: Pogledajte kako izgleda selfi dana (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
