Novosadsko naselje Sajmište počelo je da se razvija u momentu kada je Novi Sad krenuo da se širi na zapad.
Kako su ranije sajamske izložbe održavane u užem centru grada, jubilarna deseta izložba Novosadskog sajma premeštena je u velike hale u ovom kvartu gde se održava i danas, te se od davne 1940. godine kada se to dogodilo, prostor u blizini sajma počeo nazivati Sajmište.
Ovo naselje je veoma značajno jer locira mnoge zdravstvene ustanove. Na Sajmištu se nalazi Klinički centar Vojvodine, Dečja bolnica, Zavod za transfuziju krvi, Betanija, i jodna banja.
Takođe, ono obiluje i sa nekolicinom obrazovnih ustanova…
Medicinski i Stomatološki fakultet, kao i studentski dom za medicinare, smešteni su u ovaj deo grada, pa nije ni čudo što se kaže da u ovom kvartu žive najpametniji, ili barem najuporniji ljudi.
Osnovna škola “Petefi Šandor“ već dugo važi za jednu od prestižnijih škola u našem gradu. Deca koja je pohađaju veoma često idu na razna takmičenja kako iz znanja, tako i iz sporta, a sa istih se veoma retko vrate praznih ruku.
Što se obrazovnih ustanova tiče, Sajmište je jedina lokacija u gradu na kojoj postoji škola za osnovno obrazovanje odraslih “Sveti Sava“.
Šetnje Futoškim parkom u letnjem periodu jedna su od omiljenih rekreativnih disciplina za mlade, ali i jedan od najlepših begova od svakodnevnih problema za sve one koji su preopterećeni poslom.
Koliko je ovaj kraj značajan za istoriju Novog Sada svedoči i činjenica da su na Uspenskom groblju sahranjene veoma značajne ličnosti iz istorije srpskog naroda poput Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Pavla Mačvanskog itd…
Hotel “Park“ važio je za jedan od najpoznatijih u našem gradu. Male, velike mature, apsolventske večeri… sve se proslavljalo u svečanoj sali ovog hotela, pa nije ni čudo što mnogi od nas najlepše uspomene vuku baš iz diskoteke “Dandy’’ koja se nalazila u njemu.
Ulica Novosadskog sajma danas je sve bogatija kafićima i mestima za uživanje, a od kada je izgrađen tržni centar “Erker“ u ovom kraju stvorila se znatno veća gužva.
Danas je sve nekako lakše i dostupnije, a iz dana u dan dobili smo veću mogućnost izbora, u svim sverama našeg interesovanja. Nekada to nije bilo tako.
Kada smo bili klinci nismo mogli da biramo između tri bazena na koji ćemo otići. Znalo se, ako ćeš na zatvoreni bazen ideš na “SPENS“, a ako ćeš na otvoreni, ideš na “Sajmište“.
Tako smo za neku simboličnu cenu karte odrastali pržeći tabane po vrelom betonu sportskog centra “Sajmište“, dok su oni koji su među nama važili za najveće mangupe uredno preskakali ogradu bazena iz pravca Futoškog parka, kako bi im ostalo džeparca za makar još jedan kuvani kukuruz.
U okviru sportskog centra “Sajmište“ nalaze se i veliki sportski tereni sa kojih su potekli mnogi mladi reprezentativci iz našeg grada.
Odmah do terena postoji jedan kisok, toliko mali da u njega jedva stane troje ljudi kada biraju priloge. To je roštiljnica “Papričica“ koja je godinama važila za lokal sa najboljom pljeskom u gradu.
Posle ludih žurki u diskoteci “Aquarius’’ redovima ispred “Papričice“ se nije naziralo kraja, te i kad je diskoteka zatvorena, Novosađani su očuvali svoju naviku i iz raznih delova grada dolazili na najbolju špikovanu.
Između mladih se uvek vodila polemika. Ako si potekao sa Sajmišta važio si za mnogo “kul facu“ i to si morao da istakneš.
Uvek je postojala jasna razlika između omladine iz PK kvarta, odnosno, kvarta u kvartu kako bi rekli i onih koji se smatraju da su sa Sajmišta.
PK kvart koji se takođe nalazi na Sajmištu, dobio je ime po ulici Pariskih komuna i u nekom momentu naših mladosti, važio je za kraj iz koga potiču “najopasniji“ momci, što svedoči i sam broj navijačkih grafita koje možete videti šetajući tuda…
Preuzmite androidaplikaciju.
