Tim mladih istraživača sa Prirodno-matematičkog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, okupljenih u projektu „Detox“, koji finansira Fond za nauku, bavi se ispitivanjem uticaja ftalata (DEHP) na ženski reproduktivni sistem i povećanje neplodnosti.
Očekuje se da će ova istraživanja doprineti donošenju regulativa kojima bi se limitirala njegova upotreba u Srbiji.
Rukovodilac projekta dr Kristina Pogrmić Majkić, viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, otkriva da su rezultati istraživanja do sada pokazali da DEHP remeti ekspresiju gena odgovornih za sintezu ženskih polnih hormona.
Ove hemikalije, kaže naša sagovornica, široko se koriste u proizvodima od PVC plastike, uključujući proizvodnju i pakovanje hrane, medicinske uređaje, proizvode za ličnu negu, građevinske materijale i druge potrošačke proizvode.
Procenjuje se da se u svetu godišnje proizvede 4,9 miliona tona ftalata.
Zbog svojih svojstava i niske cene dodaju se proizvodima od plastike radi omekšavanja, povećanja fleksibilnost i smanjivanja lomljivosti.
Polimer PVC plastike bi praktično bio beskoristan za tehničku primenu bez dodatka omekšivača. Plastika može sadržati od jedan do čak 40 odsto jednog od najčešće korišćenih – DEHP.
„Ftalatima su ljudi uglavnom izloženi oralno, putem kontaminirane hrane upakovane u plastične i PVC posude“, ističe dr Pogrmić Majkić.
„Zbog specifičnih svojstava lako se oslobađaju iz ambalaže i dospevaju u okolinu. Zagrevanje i deterdženti ubrzavaju proces otpuštanja ftalata u hranu ili piće. Epidemiološka istraživanja pokazala su da se, u mesu, punomasnom mleku, margarinu, ulju, mogu naći veoma visoke koncentracije ftalata, zbog plastične ambalaže u koju se pakuju. Važan problem mogu predstavljati i igračke za decu, posebno one od mekane plastike, koje mališani često stavljaju u usta“.
Takođe, navodi ona, i korišćenje dečjih losiona za telo, pudera i šampona, dovodi se u vezu sapovećanim koncentracijama ftalata u urinu mališana.
Pronađeni su i u proizvodima od mekane plastike za decu kao što su školske torbe, rančevi, kabanice, dečje papuče, ali i u ljudskoj krvi, majčinom mleku i urinu, što ukazuje da smo u velikoj meri izloženi ovim hemikalijama.
„Negativni uticaj ftalata uključuje efekat na sintezu, regulaciju i delovanje hormona štitne žlezde, smanjenje nivoa testosterona, morfološke promene testisa, oštećenje sperme i genotoksičnost“, objašnjava naša sagovornica i dodaje:
„Profesionalna hronična izloženost ftalatima povezana je sa povećanim rizikom od pobačaja, smanjenom stopom trudnoće i endometriozom kod radnica u fabrikama koje su izložene u velikoj meri ovim hemikalijama. Kod parova uključenih u postupak vantelesne oplodnje pokazuje se da izloženost ftalatima negativno utiče na sam ishod začeća“.
Poslednjih godina istraživači su povezali izloženost ftalatima sa astmom, poremećajima pažnje, hiperaktivnošću, povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, gojaznošću, dijabetesom tipa 2, slabljenja imunog sistema i ranog puberteta kod devojčica, poremećajima na muškom reproduktivnom sistemu označenih kao „ftalatni sindrom“, koji mogu da dovedu do trajnih promena kao što je feminizacija kod dečaka, kao i sa kancerima dojke i testisa.
I muškarci veoma ugroženi
Profesor dr Šana Svan, epidemiolog iz Medicinskog centra „Mount Sinai“ u Njujorku, ističe da će muškarci možda izgubiti reproduktivnu sposobnost zbog uticaja hemikalija koje ometaju rad hormona.
„Pre četiri godine izračunala je da je broj spermatozoida prosečnog muškarca u zapadnim zemljama opao za 59 odsto, u periodu od 1973. do 2011. godine, što je dovelo do medijskih naslova koji su to opisali kao „spermagedon“, a ukazuje na to da ni prognoze za žene nisu dobre“, kaže dr Pogrmić Majkić.
Procenjuje se da je 72,4 miliona žena u svetu neplodno.
Zabranjeni u Evropskoj uniji
Iako su pojedini ftalati ograničeni za upotrebu u igračkama i proizvodima za negu dece u EU, kao i u Srbiji, to ne znači da nismo izloženi ovim hemikalijama.
„Istraživanje ALHema je pokazalo da su i pored zabrane koja postoji, ftalati pronađeni u nekim igračkama u Srbiji, a izmerene koncentracije u ispitivanim predmetima se kreću u rasponu od 0,5 do 31,5 odsto, što je i do 300 puta veće od dozvoljene“, kaže naša sagovornica.
Od jula 2020. EU je ograničila upotrebu četiri ftalata: DEHP, DBP, BBP i DIBP u koncentracijama iznad 0,1 odsto u svim potrošačkim proizvodima. Međutim, ova zabrana još uvek nije preuzeta u naše zakonodavstvo.
Na listi najuticajnijih svetskih istraživača 13 naučnika sa Novosadskog Univerziteta
Preuzmite androidaplikaciju.
